Има у мени жара старе ватре спремне да плане сваког трена
Има страсног отрова који разум убија к'о ништа
Кратки су сви моји путеви од срца до губилишта
А воде преко жена.
Има у мени још дивљине од искони моћне и младе
И један источник туге уме из мене да покуља
Док јуришам сам на подводне барикаде
Под дебелим наслагама муља.
Има у мени трагова прошлих дана
И мрвица љубави старих на уснама
и срцу што још пулсира јако
Има избледелих ожиљака од рана
На тешком челу, али има и мира лаког.
Има у мени и мене неокаљаног земним прахом
Напијеног сунцем, месецом и чистим небеским дахом
У мени се назире и крај и почетак
Животом обиђох круг из кога се цери смрт
Крај мене лаж пролеће к'о испаљени метак
За жилаво искрен живот нејак и крт.
Нема коментара:
Постави коментар