недеља, 02. октобар 2011.

ЗАЛУТАО



Залутао човек негде у стомаку
Па молитве диже проји и кајмаку
Да му пут покажу до среће у свету
А он ће по путу да сипа вегету.

Да избегне неко ново сагубљење
Садиће крај пута реново корење
Бог са неба гледа па се чудом чуди
Пут им стално цртам ал' губе се људи.

Ја им дадох битност, део своје части
А они задригли, даве се у масти
Зато ћу им дати ужегнутог уља
Да клечећи моле пред зрном пасуља

Удављене сармом скуваћу у паклу
Док јабуку гризу прасету умаклу
Задригле у месу сумпором ћу пећи
Да сви буду реш, репови прасећи
Да се сваки својим преждрењима кити
Кад је хтео телом а не духом бити.

Нема коментара:

Постави коментар