ГОДИНЕ ИДУ

Од свих последњи и свима слуга
Кроз ноћи сам, ил с два три друга
Проћердах младост у земљи чуда
Од јутра пијан, скверан и блудан

Живот ми сурови пријатељ беше
Па флаше мораху да ме теше
Не стицах ништа, расипник бејах
Живот ме мучио, ја му сe смејах

У лице црно, од мога црње
Док ме изгонио изван, у трње
Од расутих знања сабрах по нешто
Ал никад не жудех да постанем нешто

Ништета свака нихилу склона
А године газе без пардона
На мразу, по сунцу, стојим не пиштим
Природу стару немило ништим

Године иду идући газе
Сужен не силазим с уске стазе
Од душевног бола и људског фола
Већ ми се ништа сведе на пола.