СВИМА

Свима, избраним, рођеним од Бога
Разрешеним свеза зле крви и меса
Што Духом узнети над времена злога
У глиненим телима стискаху небеса
По писаном путу знака и чудеса.

Свима, којима јутро из очију сине
А телесни ум ношен благим јармом
Једнородног Бога земљицом промине
Не сејући трице усудом и кармом
Кроз трњаке дана и гладне године.

Свима, којима је вечност кудикамо дража
Од сапетог роба оземљених чула
У слави и кожи кнеза црног пажа
У јарму безакоња и богомрзних хула
Где истина пада а диже се лажа.

Свима, којих никад није много било
А који су земљи вишу вредност дали
Које свет је крио под гавраново крило
Што су тајне Божјег откривења знали
И стајали небом а не земљом пали.