БОЖЕ МИЛИ

Боже мили, царе сваког века
Пронађи ми несталог човека
У гомили лицемерног мноштва
Што ти служи ширењем безбоштва.

Боже мили, царе сваког века
Пронађи ми несталог човека
И доведи испред зграде суда
Где ја чучим, јуродива луда.

Боже мили, царе сваког века
Теби хвала што има човека
Ком продадох књигу што написах
Твојим Духом док по свету дисах.

СВЕ У СВЕМУ БОГ ДА БУДЕ

Неискрена зла гомила
Богу ребра поломила
Па га на Крст приковала
Царство таме основала

Царство таме и принуде
Да их свргне у нељуде
Мир блажени да не знају
Злој зависти душу дају

Властољубцем навођена
Руља с Богом одрођена
Царству смрти робски служи
Док мртвачки дуг одужи

А с престола Божјег мира
Отац вечни изабира
Васкрслога Сина чете
Духовнике и поете

Да поразе светског врага
Легионе бесних љага
Све у свему Бог да буде
Кроз Бога и Божје људе.

НЕ МИСЛИМ ШТА РАДИМ

УЧЛАНИО САМ СЕ У ПАРТИЈУ ДА ГУЗОВЕ ЗБРИНЕМ
ИДЕАЛ СЕ МОЈ ИЗ ПРАКТИЧНОГ РОДИ
СВАКОДНЕВНИ ТЕРЕТ ДА СА ЛЕЂА СКИНЕМ
ОД ПРОГОНА ОПШТЕГ СЕБЕ ОСЛОБОДИМ

У ПАРТИЈСКО ТЕЛО РЕШИХ ДА СЕ ДЕНЕМ
ДА САХРАНИМ САВЕСТ А ДА ТЕЛУ ПРУЖИМ
ДА СЕ ГОЈИМ ТЕЛОМ УМЕСТО ДА ВЕНЕМ
С ЊИМА КОЈИ ГОНЕ И СЕБЕ УДРУЖИМ

ЗА ПАРТИЈСКА ТЕЛА ПАРТИЈСКА СУ ВРАТА
КОМУНАЛНИХ СЛУЖБИ, ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА
ГДЕ СЕ ЛЕГУ ГЊИДЕ ОД ЈАВНОГ ЗАНАТА
ПРЕБЕГЛЕ У ПАРТИЈЕ ИЗ ОПШТЕГ РАСПЕЋА

НЕГОЊЕН САД ГОНИМ И СЛУЖИМ РАСПЕЋУ
МОРАМ, ИМАМ ДЕЦУ КОЈА ТРАЖЕ ХЛЕБА
У ПРОПАСТИ ОПШТОЈ ГРАБИМ СВОЈУ СРЕЋУ
НЕ МИСЛИМ ШТА РАДИМ МИСЛИМ ШТА МИ ТРЕБА.

ГРОЗНИ МРТВАЦ ХОДА

Грозни мртвац хода улицама града
Хода и шапуће као да се јада
Дао си ми реч да се грози свет
Да ходам по свету презрен ко авет.

Грозни мртвац хода улицама града
Сви му пад чекају али он не пада
Усправан ко биста на снегу и киши
Слуша глас у себи што налаже пиши.

Грозни мртвац хода улицама града
Концима за небо везана му нада
Зна за чије име презир мртвог носи
Најачим у себи он свету пркоси.

Грозни мртвац хода улицама града
Не да да га мрзост смори и савлада
Кад видите једног дана да га нема
Знајте место њега Бог другога спрема.

ЗБОГ ТВОЈЕ РЕЧИ ОМРЗНУ МЕ СВЕТ
И ОДБАЦИ КАО ГРОЗНОГ МРТВАЦА

СУРОВА ИСТИНА ДНА

Сурова је истина дна, и дно воли да машта о врху
зато му многи описивачи дна неискрено подилазе.
Сурова је политика дна, она се служи санкцијама
и изолацијама још пре санкција НАТО пакта.

И дно има свој пакт који покреће у окршај
против сваког ко му не подиђе.
Не дао ти Бог да надиђеш дно,
јер ћеш на својим леђима осетити сву тежину првородног греха.

Лако можеш доживети судбину Авеља
јер се људске судбине понављају.
Зато, ако немаш ништа лепо рећи о дну,
ти ћути, што би му се замерао.

Мада, исто ти се хвата, замерао се не замерао дну,
оно ће те мрзети без повода а волети с поводом.
А повод те љубави дна може бити киселкасти плод
користољубивог и неискреног корена а мржња
искрена и без повода јер се на дну мржњом дише.

У ЗАДЊЕГ ВОЗДИГНУТ

Грехом изопачен болестима стигнут
Убогим данима у задњег воздигнут
Одбих да се продам за неправу плату
Да заседам крви своме крвном брату.
Не ја, Бог у мени вечној страни наже
Законом у срцу до ума се таче
И рече не могу с вама да се лажем
Ево дајем срце, забадајте маче.
Реч Божја свемоћна, ко ће јој се отет
А ја тело, слабо, опачина пуно
Олињали вук, усамљен и проклет
Кога реч одева у јагњеће руно.
Године пролазе једна, друга, трећа
Нанизах их десет и још коју више
Крај мене се ваља трговачка срећа
А ја трском духа живу књигу пишем.
Троши ми се тело, трошна кућа греха
Непознат постајем и даљњем и ближем
Док се у прах мрви стара зграда смеха
Свој јагњећи храм у духу подижем.

ПЕТ КАПИЈА ВАВИЛОНА

Пет природних људских чула
Пет капија Вавилона
Отварају пут расула
Гуше јеку светог звона.

Помислима ударају
Зле нудећи своје сласти
Подмуклицом обарају
У окове адске власти.

Звоно звони у грудима
На узбуну Божјем створу
Жагор зашо међ људима
Па дозива све на гору.

Да кушају земне сласти
Ко богови да постану
Да заседну на трон власти
И страственом ватром плану.

Кроз прозоре људског ока
Зло ускаче душу мути
Трује реку крвотока
Раскољену да распути.

Зар лепота греху служи
Зар Божије ово дело
Са ђаволом злим се здружи
Да би на трон светски село.

Зар ме ватра тог додира
Распаљује црном смолом
Изводи из Божјег мира
Па ме роби злим ђаволом.

Воденица чула меље
Од жагора ко глас чује
Не пожели јер кроз жеље
Ђаво војску регрутује.

СУНЧАН ДАН

ДАНАС ЈЕ БИО СУНЧАН ДАН
И ОНИМА КОЈИ СЕ УПРАВЉАЈУ СПОЉА
ЈА СВОЈЕ СУНЦЕ ПРОНАЂОХ У МЕНИ
ПА МИ НЕ ТРЕБАЈУ ПОЉА
И ТРАВА ДА ЗАЗЕЛЕНИ
МОЈЕ СУНЦЕ ГРЕЈЕ
И КАД КИША ЛИЈЕ
СИЈА И КАД СНЕГ ВЕЈЕ
И КАД ОБЛАК НЕБЕСА ПОКРИЈЕ
ПО МОЈЕ СЕ СУНЦЕ НИЗ СЕБЕ СИЂЕ
КРОЗ ТРИ СЛОЈА ДУБОКОГ МРАКА
ТЕК КАД СЕ ПАУЧИНА ПАКЛА НАДИЂЕ
СТИЖЕ СЕ ДО ЊЕГОВИХ СВЕТЛИХ ЗРАКА.

ОВАКО НИЈЕ С ОНИМА КОЈИ СЕ ОД СЕБЕ КРИЈУ
И КАД ГРЕЈЕ СУНЦЕ И КАД КИШЕ ЛИЈУ

КОГА ПРОБУДИТИ

КОГА ПРОБУДИТИ И ИЗ КОГ СНА
КОЈИМ РЕЧИМА И КОЈОМ БУКОМ
ПРЕ НЕГО ПОЧНУ РАФАЛНА БУЂЕЊА
ПРАЋЕНА КРВЉУ И ЈАУКОМ.

КОГА ПРОБУДИТИ И ИЗ КОГ СНА
КОЈИМ РЕЧИМА И КОЈОМ ВИКОМ
КАД ОДОЦНЕЛА ПАМЕТ ПРЕТИЧЕ СМРТ
НА РАСТАНКУ САМРТНИКА СА СЛИКОМ.

КОГА ПРОБУДИТИ И ИЗ КОГ СНА
КАД ЈЕДНИМ СНОМ МНОШТВО СПАВА
ПОД ГОМИЛАМА НАБАЦАНИХ РУКУ И НОГУ
КАКО ИШЧЕПРКАТИ ГДЕ ЈЕ ГЛАВА.

НИКАД НИКО

НЕ ЧУДИТЕ СЕ БРАЋО АКО ВАС СВЕТ МРЗИ
ЈЕР СВЕТ ДУХОМ МРЖЊЕ ЗЛОГ ДЕМОНА ДИШЕ
ЈА ВАМ ДАДОХ ЉУБАВ МОЈИ ВЕРНИ ДРУЗИ
МОЈЕ СВЕТО ИМЕ НА ЧЕЛУ ВАМ ПИШЕ.

МОЈУ СЛАВУ МРЗЕ КОЈУ ПРОНОСИТЕ
И КОЈА ВАС НОСИ КРОЗ ОВУ ДОЛИНУ
ВИ ЖИВОТ СТЕ ЊИНОЈ СМРТИ ПРКОСИТЕ
ДОК ХОДИТЕ ДУХОМ У ОЦУ И СИНУ.

НЕМОЋНА ЈЕ МРЖЊА ПАКЛА ШТО ИХ ГОНИ
У УТРОБИ ЗЕМЉЕ ВОЂА ИМ ЈЕ СВЕЗАН
ТАКВИ СУ И ОНИ ПЛОТСКИ ЛЕГИОНИ
НИКАД НИКО СВЕСТАН НИКАД НИКО ТРЕЗАН.

СИНОВИ СВЕТЛОСТИ

НА СВЕТ УМОРЕНИ ДОК НОЋ СПУШТА ВЕО
ОСВЕТЉЕНА СРЦА У ПЛАМЕНУ ЦВАТУ
ЖИВИ ОТАЦ СРЦЕМ СИНА РАЗГОРЕО
УСАМЉЕНЕ ДУШЕ УЗЛЕТЕЛЕ ЈАТУ.

ЉУБАВ ПЛАМЕН БОЖЈИ СЕЧЕ НОЋНУ ТМИНУ
ПРИЧАСНИЦИ КРУШНИ БЛАЖЕНЕ СУШТИНЕ
СА НЕБЕСНИМ ЗЕМНИ САБРАНИ У СИНУ
ИСПИЈАЈУ СВЕТЛОСТ ВЕЧИТЕ ИСТИНЕ.

ОД ИСТОГА ДУШЕ ОДБАЧЕНЕ СВЕТОМ
ПЕТ ДРВЕТА РАЈСКИХ МЕЂ ЊИХОВИМ ЈАТОМ
ЛИСТАЈУ И ЦВАТУ ВРЛИНАМА ЦВЕТОМ
УКРЕПЉУЈУ ДУХОМ ПОБЕДУ НАД БЛАТОМ.

ЈОШ ЈЕДАН ДАН

БУДИ СЕ ЈОШ ЈЕДАН ДАН У ВЕЧНОМ ДАНУ
СУНЦЕ ОТВАРА ВРАТА ОД ЗЛАТА
ГОСПОДЕ СВЕ СИ ЛЕПО УРЕДИО
ОКО СЕ НЕ МОЖЕ НАГЛЕДАТИ ЛЕПОТЕ
ТВОЈЕ СЕ ТВОЈИМ ВИДЕТИ МОЖЕ
ТИ СЕ МОЖЕШ ПРЕПОЗНАТИ СОБОМ
СПОЉА И ИЗНУТРА ЧАША ЈЕ ТВОЈА
НАСУТА СВЕТЛОШЋУ ВЕЧНОГ ЖИВОТА
ИЗВАН ТЕБЕ НИЧЕГА НЕМА
САМО ТАМА НЕОБДЕЛАНА.

НАОПАКИ СВЕТ

У наопаком свету наопака слава
Наопака срећа наопака глава
У наопаком свету наопако ходе
Наопаком мишљу наопако воде

У наопаком свету наопаким стидом
Наопаки слепци царују над видом
У наопаком свету преврнутих нити
Наопака памет ловором се кити

У наопаком свету дим тартара пуши
Наопака љубав убиством се сврши
У наопаком свету да не видиш глади
Наопако причај наопако ради

У наопаком свету сви служе злој сили
Наопаке мантије и бели мантили
У наопаком свету да видиш зли ветар
Распни се наглавце као Свети Петар.

ЛОГОС СИЂЕ

Духом Светим или телом
Словом Божјим ил пепелом
Бесловесно са зверима
Ил са Светим Анђелима.

Слово Божје с неба сишло
И у душе нам унишло
Да нам срца буду звона
Вечног Сина од искона.

Првородни свег створења
Својим Духом живот мења
Од грешног га пута враћа
И на Божји преобраћа.

У зло света Логос сиђе
Силу греха да надиђе
Да на крсту смрт усмрти
И до Раја пут пропути.

ТАМО

Тамо где се срећу пустињско и светско
Још те може наћи ко добро устражи
Наопаке очи у средишту света
Самовласно траже знак присуства твога

Постојања рубна припадају теби
Границе што деле животно од смртног
Слобода одозго силази без шума
Кривом страном ума извесност заводи

Недостижна светлост лепоту ти краси
Ти си мост уз који нестаје се свету
Заљубљена срца у теби се губе
Да се с тобом љубе у пољубцу вечном.

ЗДВОЈЕНИМ ДАХОМ

За наклоност заводљиве робиње
Ломити мачеве незахвално је дело
И расипно расутог времена кошта
Окружењу припада она а не себи

Узмеш ли је од тренутка назад је врати
Тај хир времена што треном ишчезава
Кратког је даха без снаге да занесе
На источнику светлости срце укрепи

Стопала си одлепио од пролазности
Не враћај се иза пређених граница
Без сете гледај како нестаје у мноштву
Здвојеним дахом слобода у самоћи дише.

ОСТАНИ ИСТА

Устанем протегнем кости
Погледам у нови дан
Опкољен слугама злости
Пренуће, није сан.

Исто ко увек куд ћу шта ћу
Дан ко сви други све ил ништа
Рулетом живота прошетаћу
Сврх затрављених гробишта.

Између ножева бесног кеза
Лицем што се у зару блиста
Ван светског ума ван свих веза
Шапћући душо остани иста.