ПОКАЈНИЧКО СРЦЕ

Господња је земља и све што је на њој
Роса с неба адских страсти пожар тули
Човек није земни статистички број
То лукава змија на Дух Божји хули.

Рај на земљи беше, и јесте, и биће
Бог у телу сиђе Духом да борави
Од расутог Раја сабира парчиће
Па их диже Духом Вере и Љубави.

Покајничко срце парче Божјег Раја
Живи камен бива у рукама Бога
У Духовној згради небоземног сјаја
Вечног Божјег Сина Христа Васкрслога.

ОН ШТО ПРИМИ УДЕЛ ВАСКРСЕЊА

Нико нема што Србље имаде
Подвижнике и јунаке Крста
Да се моле за народне јаде
Србље има свога Златоуста.

Светог оца Николаја свога
Да од греха спасава и мије
И да чисто постави пред Бога
Божје Србље Савине Србије.

Он сабира Србље око Христа
Пролистало и отпалог листа
Све узноси у точак живота
Цркве вечне Сина Саваота.

Блажен и Свет свештено нас мења
Док царује хиљаду година
Он што прими удел Васкрсења
И свештенство од Господа Сина.

ЉУДСКО БРАТСТВО ВЕРНО

Ако духом живимо духом и да ходимо
Али пре овога да се Духом родимо
У молитви главно Царство Божје ишти
А не ко што многи за земаљским пишти.

Путовођа један од Бога се роди
Не дај ником руку да те путем води
Попадаше вође од Небеског Цара
... Слепац слепце води Господ вид отвара.

Људско братство верно Сведржитељ води
Од природе грешне да га ослободи
По човеку Пут се у непут изврне
И девице мудре у луде обрне.

ДАЈ МИ

Сила ми је у слабости
Слава ми је у срамоти
Убоги ми дани, прости
Жалац мучи ме у плоти.

Бисере ми згази крдо
Трајем као знак и чудо
Помешано жуч и вино
У сласт пијем о Истино.

Дај ми разум да ти служим
Дај ми снаге да издржим
Дај храбрости да одстојим
И Царству се Твом прибројим.

У ПОБЕДУ КРОЗ РАСПЕЋЕ

Безумље на трон засело
Озверено и дебело
Овлашћено од сатане
Да задаје Богу ране.

Одвргнуто од срамоте
Гони Христа до Голготе
Крв Праведну окривљује
... Бије бичем, злобно пљује.

Отац гледа са висина
Муке једнородног Сина
И војску што за њим креће
У победу кроз распеће.

А ПО ГОЗБИ СТРАШНИ СУД

Ућуткај злог безаконика у утроби
Не дозволи жељи мрској да ти свету вољу дроби
На срцу ти и у уму закон Божје Правде пише
Духом Живог Бога писан што Истином вечном дише.

Крст је судба твоја земна зној и сузе
Страдај верно, Христу служи који твоје грехе узе
Овај свет је легло греха, безакоња
... Дух Божански ослобађа отежалог земног воња.

Безакоње у тајности праведничке крши кости
Да нахрани месом људским звери своје до ситости
За малена гозба беса месом људским зверску ћуд
Угошћује у тајности, а по гозби Страшни Суд.

ЕЈ ЧОВЕЧЕ ЈАДНО ЗВЕРЕ

Еј човече јадно звере
Зашто патиш преко мере
Патњом квариш људски битак
Земља ти је за ужитак.

Зашто рану солиш сољу
Мењаш срећу за невољу
Овај живот час обрне
Па те земљом заогрне.

Седам гладних крава чуваш
Трчиш да се не изуваш
Место да и тебе муне
То тајкунско златно јуне.

Закон држиш, слеп му служиш
Смртним кругом мртав кружиш
Бог те страши, људи лажу
Сви ти очи блатом мажу.

Закон стари, жеље нове
Зграби славу и фанове
Хајд полсакај мало души
Те, законске ланце сруши.

Законске те клетве бију
Зато учи мимикрију
Над закон те она диже
Ту где звер ти руку лиже.

Час подавиј људску шију
Учлани се у партију
Па ћеш срећу задобити
Отимати и робити.

ДОХВАТАМ КОНОПАЦ

Из живога блата док извлачим ноге
Све у сат из сата кроз дане убоге
Блато пружа руке за глежањ ме стеже
Загрљајем блатним да ме навек веже.

Скривам се у себе пред поплавом блата
Које се прелива од врата до врата
Усамљено блато танким млазом цури
Скупљено у масу све бујицом јури.

Као тесто кипи умешено блато
Баш ће гробље бити глином обилато
И да не бих био жут, поиловачен
Дохватам конопац с облака добачен.

НА ЛАЖНОГ ПРОРОКА БАЗДИ ФУТУРИСТА

Ни Исток, ни Запад, ни Север, ни Југ
Немају ту моћ да прекину круг
Хоризонтом ваља иста тама густа
Изнад круга диже вертикала Крста.

У простор се пружа, лево или десно
Ал никад по своме, и никада свесно
Право, лево, десно корак се окива
Одозго се живот на људе разлива.

Земља земљом хода нерођена с више
И Исток и Запад звери обрстише
По даној слободи свако бира себи
Што изабра данас знам већ сутра не би.

Све што данас бира Бог одбаци јуче
Па се човек с Богом препире и туче
Од човека поста потрошач туриста
На лажног пророка базди футуриста.

ГОЛУБЕ МОЈ БЕЛИ

Верујем у Бога не у речи људи
Одлази сатано по људском не суди
Себичлук је болест с кореном у греху
Голубе мој бели сакри се под стреху.

Судија по људском и злочинац бива
Кад користољубљем суди и окива
Помилује себе па другога суди
... Голубе мој бели сакри се од људи.

Бог је тих и један а не бучно мноштво
Многогласје гура свет у многобоштво
Умноженом виком људство Богу прети
Голубе мој бели у тишини лети.

ЗА ЖИВОТА У БИБЛИОТЕКУ НЕЋУ

Зарекох се, за живота у библиотеку нећу
Кафана ми је некад друга кућа била
Данас после сна нека друга сила
У тами самоће разгоре ми свећу.

Од речи зар да бежим, не желим
У њој је мој Крст у сили изображен
Нестанку се дајем ни од кога тражен
Док ветар шапуће бол брезама свелим.

Одстајаћу са свима и остаћу на своме
Корену што горчи али слатког плода
Загледан у тебе вољени мој доме
Што бујицом трпиш потоп мутних вода.

У СИЛИ НЕ У РЕЧИ

Из гротла песка пустиње ужарене
С неверицом гледам земљу обећану
Пред виђеним се шире устрашене зене
По дрвећу плодви рајски ко на длану.

Дал ће ми снага клонути ил неће
На прагу те земље где тече мед и млеко
Мој син већ убра затечено цвеће
... Дал је за мене све сувише далеко.

Док се колебам подељен на двоје
Кроз облак силином гром стаде да јечи
Све то што видиш пред собом је твоје
Јер Царство је моје у сили, не у речи.

КО ПРЕУМИ

Ко преуми па помисли да је бољи
Од чокота Божјег светог, онај црни, зли, ђавољи
Нек га мутна ваља Дрина и Марица
С мача на мач осветника и убица.

Преумљењем ко се смами па се даде
Под плаћене светске звери и номаде
Нек му Сава и Морава рђу спира
Кроз векове без светлости и без мира.

За издајом ко се срамном полакоми
Нек му ветар, вода, земља кости ломи
Нек му лелек мрви плеву рода сненог
У пламену себе нашо изгубљеног.

НА НАСЛЕЂЕ БОЖЈЕ

На наслеђе Божје бесни чопор режи
Победни јахачу хитрог белца прежи
Да размахне крила од неба до земље
У Србију слети што у мраку дремље.

У Виноград свети Божанског наслеђа
Што посади Сава све с Крстом на леђа
Да с оца на сина Божја лоза листа
Са чокота светог Божјег Сина Христа.

Бог Анђела посла да Балканским брдом
Божју лозу сади Светог Саве чудом
Да наслеђе чува кроз свештене тајне
Кроз векове дуге и мрачне и сјајне.

Србска Света лоза из Божијег тела
У небеса расте црвена и бела
Крвљу Сина Божјег и надсуштним хлебом
Наслеђе Савино вазноси на небо.

АРХАНГЕЛЕ МОЋНИ

Док Жика мотика с првог програма Р.Т.С.-а
Вредно окопава тај содомски чокот
Свод плави притеже зла сатанска преса
А око ногу ми се врзма бесни зверски окот.

По електронском ритму црног вуду мага
Центрифуга подсвести демоне покреће
Архангелски мач севну изнад прага
... Дадоше се у бег бештије вриштеће.

Архангеле моћни Михаиле Војводо
Ти што с неба збаци мрске легионе
Мачем их разагнај и земљом и водом
Док им смрад демонски у ад не потоне.

ЛУКАВА САБРАЊА

Кроз тмушину црну
И светила дања
Незвана нагрну
Лукавих сабрања.

Језичине злобне
Свезане у мреже
Из дубине гробне
За човеком реже.

Од оштрих путања
Уклонивши корак
Ехом им одзвања
Змијски језик горак.

Многогласјем трају
Сливени у један
Док из њих ригљају
Злих демона седам.

Грешној жељи служе
Кроз лавиринт пакла
Да сенку продуже
Под звоном од стакла.

Сваког Божјег дана
Лавеж им одзвања
Почну још од рана
Лукава сабрања.

Па претрес изврше
Човечјег живота
Јадне мртве душе
Сведене до скота.

КРОЗ ДВЕ ЛОЗЕ

Кроз две лозе живаљ кружи
На земљици црној овој
Прва Божја Богу служи
Друга лажи ђаволовој.

Са Небеса Љубав своди
Чокот Свети кроз Тројицу
Њом од Оца Син исходи
Па се спушта не земљицу.

Њом на земљи Љубав влада
Њом се живот вечни рађа
Божја Љубав, Вера, Нада
Грешних уза ослобађа.

Све до Рајских води двери
Свети чокот Божјег Сина
Над пролазним царством звери
Листа лоза свих суштина.

Побуњеник с неба први
Зли мрзитељ и убица
Вазда жедан људске крви
Звер из пакла зли Деница.

С корена у адској тмори
Свог чокота лозе диже
Па на Бога мржњом гори
И пламеном адским лиже.

Он везује грешне страсти
Па богове смртне ствара
За вршење зверске власти
Без Божанског Светог жара.

МЕЂ ДВЕ БОЖЈЕ ДУШЕ

При сусрету сваком двеју Божјих душа
Бог Богу говори и Бог Бога слуша
Предајнику Божје речи реч се даје
Да их Богопримцу од Бога предаје.

Бог отвара срца пријемницу речи
Па Духом развеже језик којим лечи
Међ две Божје душе Бог столује трећи
Слушајући мало, мало говорећи.

ДРВО ВЛАСТИ

Дрво власти слатког плода
Бира ком ће да се пода
Седамдесет дугих лета
Са оца на сина шета.

Темељ руше подводачи
С одметничког тог дрвета
Белосветског зла викачи
Војска штета са буџета.

Дрво власти кад је жега
Поливачи заливају
Затезачи људских стега
Док ход штетом окивају.

Штеточине птичјим летом
У злу јату непрегледну
Партијом и факултетом
Круже штетом над дрветом
Док на дрво не заседну.

У ДУБИНУ ЖИВОТ ЗОВЕ

Роћењем се талант прима
Ал диплома примат има
Над несрећно рођенима
С вишеструким талентима.

Дипломе су зло покриће
За главице оне плиће
Па венемо у плићаку
... Са жабама у злом мраку.

У дубину живот зове
Ал плићак продаје снове
Углачане површине
Житке жабље маховине.

Посустали свет се креће
Од несреће до несреће
Претворен кроз зло умеће
У погребно предузеће.

КО ЛИ ТО РЕЧ ПРЕПЕЧЕ

Ко ли то Реч препече
У пећи адске пресије
Кад мужеви посташе претече
А жене њихове месије.

Ко ли то ребром отклони
Главу живога Бога
Пред жену мужа поклони
... У прошњу од идола свога.

Мир свемира ко то ремети
Ко се то Богу подсмева
И дал ће Небо занемети
Док Адам постаје Ева.

НОЋ ДУГИХ УЗДАХА

На јастуку меком спљесканом клонућем
Обамрле главе одлажу свануће
Ноћ дугих уздаха никако да прође
Да још мало бесне проргијају вође
И забасало по свом док не сломе пруће
Под тучаним кровом раскопане куће
Мноштво у својој вакумираној опни
Без истинског даха затворено копни
... Вакуум неповратно гута усисане у себе
Тек негде негде помери се ћебе
То се мноштво отима од досадног врага
Векови прошли нестају без трага
Нађени се скривају место да се траже
Живот се још једном до свитања одлаже.

ПУТУЈ ПИЈАНИ СВЕТЕ

Путуј пијани свете својим делиричним снима
Путуј до пакла и назад ако ти повратка има
Путуј од себе што даље нестани сасвим у свима
Пратим те мртав за тебе изван твог опојног дима

Путуј па шта ти буде стигао си карту више
Место изборио себи број ти у карти пише
Путуј у себи крцат сав зајапурен и знојан
Пратим те мртав за тебе, мртав и прекобројан

Путуј просто ти било знања отровног дело
Путуј док касно ти није већ ти се хлади чело
Путуј под окриљем ноћи док месец уморно дремље
Пратим те мртав за тебе, и посипам шаком земље.