Ноћ дугих прстију, догорелих фитиља,
Погашених, сагорелих звезда
Напамет лако сроченог водвиља
Кошуљицу за кошуљицом скида
Песмом на песму док се не зарида
На подножју стене спутаних судбина
Испод големог лешинарског гнезда
Кроз реку пива и океан вина
Пресвлачење ноћи у свадбено рухо
Од претходног оног за нијансу црње
Разбесани дуси шенлуче ваздухом
Путеве човечје засипају трњем.
Нема коментара:
Постави коментар