Ми нисмо руља од овога света
Превабљена поганом руком злога
Муком изображених ми смо чета
Синови неба, Христоса Бога.
Ми нисмо тела звериња гладна
Нит смо пиони пролазних власти
Пред нама устукне природа јадна
Јер кротитељи ми смо зверских страсти.
По нашем телу лукавог туча
Ударце мучке више не броји
Из срца наших шири се луча
Светлошћу града што на брду стоји.
У пустињи мајка земљи нас даде
А не у дворцу од слонове кости
Док Небо чува све наше наде
Ми шапћемо крушни Оче опрости.
Нема коментара:
Постави коментар