Стихове ове уместо мене температура висока пише
Зато све евентуалне грешке нек ми служба културних пандура опрости
Служба која званично и не постоји више
А власт јој тек по навици добаци кости.
А шта то висока температура навре да каже
Овом крвљу што гори а не сагорева
Кроз ова уста што низашта не важе,
Ко то у мени горке риме слаже
Ко у мени плаче а ко пева.
Животић свој ја не изучих на семестрима факултета
Него га живех кроз грешну јаву улицама града
И не улагивах се никад налозима медиокритета
Чија ми потешка сенка на искрене стихове пада.
Ја нисам певац на златном крову признатих удружења
Под којим досадом куњају јата великих имена
Нисам ни несрећни роб сујетних људских хтења
Ни сервилни заљубљеник наочитих, јавних жена.
Побуна моја много је дубља од површне песничке позе
Аплауза никад жедна и лажних хвалоспева
Не, ја се побуних до крви, против надошле грозе
Којој лицемерска савест жигом одолева.
Сахрањени су сви гробари житељи смо новог доба
Ослобођени заувек од тајних агентура
Ал ипак, свој последњи ударац из гроба
Послаћу у њушке књижевних пандура
Којих ионако нема више на дужности
И власт им тек по навици баци кости.
Нема коментара:
Постави коментар