Живот тече улицама а сан књишким страницама
Ал ко рећи ову тајну библиотечким званицама
Залутао мољац књишки па све кружи књишким кругом
Док реални живот прође поред њега, оде другом.
Књига књигу не написа, само живот књиге пише
И то живот суров, прави ког и писци оставише
Живот што се не покори беживотној земној чами
Светлошћу небеском пише и пркоси дневној тами.
Писање је судар света и човека духоносног
Поробљеног и свезаног и слободног и поносног
Удварача писца хоће читалачког збора клика
А ко камен одбацује самосвојног победника.
Песма хоће победника над очајем малоднева
Над пролазним заносима о којима мноштво пева
Песма хоће преображај палог света и песника
Зато водом живом кључа бесконачног источника.
Нема коментара:
Постави коментар