Лего мрак на сокак а ја свету наопак
Витла ветар кида жице електричне гаси свице
Ја уличар без улице
Идем путем, пут се губи, цвокоћу од језе зуби
Ту, где сутон поноћ љуби
Ни светлице нити зрака у дубини тешког мрака
Што бос крчим сред трњака
Погледујем напред, иза, из далека и из близа
Нестајање свуд и криза
Што је друго име суду правду вичем узалуду
Ко још слуша јавну луду
Док бол цепа мушке груди кроз мрклине те и студи
Ветар злобну песму гуди, где су људи? где су људи?
Нема коментара:
Постави коментар