За трбухом пошли у валовље стигли
Ван Пута живота злобна смрт се цери
Угашеног духа телесом задригли
Престајали људи котиле се звери.
Одбацивши мач подлегоше ножу
Погазише реч да гроктањем зборе
Утовише тела па на шиљак кожу
Где гркљане режу и трбухе поре.
Из мрзости двоје трећи талон носи
А вајно смо братство како кажу крви
Они сеју трње куд ступамо боси
Кад нам крв потече оргијају црви.
Ко бисере згази ченгеле омасти
Кућа се изнутра према споља чисти
Од немарних слугу до ревњивих власти
Путеви су разни а непут је исти.
Жетва сетву стиже горак лебац меси
Ручак с преседањем и вино с мучнином
Кад лудости рачун испоставе греси
Погруженом старцу под смерном седином.
Нема коментара:
Постави коментар