Робиња
била је ипак, испразних женских лагодности
А ја у
њој угледо земаљску богињу плодности
Имала је
несразмерно мале груди и лепо извајану гузу
И кад се
свлачила доле, горе је закопчавала блузу
У овом
безвезном свету дрско испреметаних фигура
Са мном
се поигравао дух а с њом њена натура
Била је
кладенац живи кључева мужјачких чула
И где се
појавила она бивала је мушка гунгула
Трагове
нам расуше светом ђонови нагрнулих руља
И само ме
због њеног лика југо носталгија љуља
Бесмртно
сунце ме греје бесмртну душу ми лечи
Док
бесмртно сећање на њу слажем у бесмртне речи.
Нема коментара:
Постави коментар