Оста за мном то време шашаво
Од боема постах вере весник
На обичне речи немам право
Сад се владам ко озбиљан песник.
Шта је било прећутати ваља
Зарад неких захтева пристојства
Хитам себи из младићког даља
Свом спокоју из свог неспокојства.
Година сам наређао ниску
Подугачку за данашњу младост
Све кроз сузу и веселу вриску
С крајње туге до у крајњу радост.
Пишем јер ме радост срца тера
Мада знам да до сад се уписах
У презрене подно земних мера
Стид ме једе што на земљи дисах.
Нема коментара:
Постави коментар