Некад живех силом слабости створења
Одметнутог црва од свемоћног Творца
Убеђен да људска сила се не мења
Навукох на себе оклоп тврдокорца.
Онај који даје телесност и психу
Од младости поче да ме раслабљује
И кроз слабост води у осаму тиху
У којој се Силни слабом приближује.
У строшеној сили слабост се обрете
Што вапије Богу с молбом да опрости
Силништва чињеног кроз несвесно дете
Распаљено силом телесне слабости.
Од тад сила Божија води слабост моју
Куд и како морам, где и како могу
Кроз немире људске ка људском спокоју
Тихо и без журбе, све ногу пред ногу.
Нема коментара:
Постави коментар