Као млад злочинству и ја бејах склон
Умало не скончах живот ко Вијон
Предграђима лутах ко рањена звер
Умало не зађох и ја ко Бодлер.
Издајама женским праћен ко Карењин
Умал не окончах тужно ко Јесењин
Исидора Данкан не беше ми пратња
И уз друге сазнах да је љубав патња.
Ни слутио нисам да сам дете среће
Да ме коса смрти покосити неће
Док не примим задњу кап из чаше жучи
И окусим љубав што се крсно мучи.
Ал живот је људски сав саткан од чуда
И где смрт пожелиш живот прође туда
И жалост у радост на трен преокрене
Тај живот од чуда пресрете и мене.
Умал не окончах тужно ко Јесењин
Исидора Данкан не беше ми пратња
И уз друге сазнах да је љубав патња.
Ни слутио нисам да сам дете среће
Да ме коса смрти покосити неће
Док не примим задњу кап из чаше жучи
И окусим љубав што се крсно мучи.
Ал живот је људски сав саткан од чуда
И где смрт пожелиш живот прође туда
И жалост у радост на трен преокрене
Тај живот од чуда пресрете и мене.
Нема коментара:
Постави коментар