КАО ДА СЕ НИШТА

Носио је у срцу разарајући бол
Био склон самотровању
Тражећи спас у престанку свести
Често посезао за флашираним отровима.

Привлачиле су га жене отровнице
Већим интензитетом него белоушке
Мамила га је тамна страна њихове личности
У којој чувају бочицу са цијанидом.

Локао је вињак као воду
Филмови су му редовно пуцали на пола
Искушавао је различите стадијуме клиничке смрти
Коматозна стања и делиријуме.

Са змијама се увијао до сванућа
Сакривао мамурлук испод њихове глатке коже 
Оне му заривале зубе по свим делићима тела
Стизале, понекад и до срца.

Бол се увећавао уместо да нестане
Дани су одлетали ужурбаним крилима
А ноћ га је одвлачила у своје дубине
И све би завршило на радост душмана
Да се није десило невиђено чудо.

Нико није могао да докучи шта се то десило
Искрено говорећи ретко кога је и било брига
Једна будала мање или више
Не значи мањак  ни вишак будала.

Освануо је дан проширене свести
Сунце је наставило својом путањом
А птице звон пролећне песме
Као да се ништа и није десило.