недеља, 08. новембар 2015.

ПЕСМА НАЈМАЊЕГ


Са своја два метра висине
Ја сам најмањи у овом граду
Јер ја сам један од ретких
Који одбише понуду лажљивог света
Да порасту у својим очима
Имао сам и ја понуда
У много чему крупнијих
Од неких који их прихватише
Беше ми драже да останем мали
И да лицем безбрижног детета
Гледам чисто лице Бога
Из табора великих штеточина
Више пута сам добијао понуде
Да постанем једна од штеточина
Штетећи већину да богатим себе
Слободном вољом изабрах
Да останем сам и мали
И да се још самњујем ако тако треба
До најмњег међу најмањима
Чак и до црва ако и то треба
Па да једнога дана
И ја узмогнем чисте савести
Смерним срцем и скрушеним духом
Са најређима да викнем
''Ја сам црв а не човек
Ругло људима и презир народу''
''Ви сте славни а ми презрени
Ви сте мудри а ми луди
Ви сте силни а ми слаби''.

Нема коментара:

Постави коментар