уторак, 10. новембар 2015.

КАПЕТАН ОКРЕЋЕ КОРМИЛО


У простоти душе
христољубиво живећи
постао сам сметња свима око себе
Изузме ли се она,
ником видљива корист побожности,
породици сам био највећа штета
Гоњен духом корисне лажи
у дивљем користољубивом налету
свет ме је немилосрдо прегазио
Између два угриза земље
мојих добро уземљених земљака
некако се одржах
висећи закачен срцем на облаку
Док су они јавни и битни
журно депоновали отето
на своје тајне рачуне
у далеким туђим земљама
драговољно узех на себе
вид свима знаног ђубрета
на јавној градској депонији
Трка најгорих
у ове дане достиже кулминацију,
слављенички дух
месечарско братство обузима махом
Са истока зора
добро знаном звездом
над Азијом пуца
У вене моје умируће нације
убризгава вечно младу крв
незнаних јунака
Пробуђени
с оштрим ножем у зубима
у чуду се гледамо погледима
из којих лудило исијава
Док се дивим лепоти ове јесени
која је лепша од свих које памтим
На трулој палуби уклетог брода
развраћено човечанство путује
по пакленој навигацији
од зла на горе
Преварен ће бити
сваки који вара,
гарант је овоме
посада врхунских опсенара
Капетан окреће
кормило брода
у супротном правцу уклетога мора
На талону зеленог коцкарског стола,
једна поред друге
леже прошлост,
садашњост
и будућност.

Нема коментара:

Постави коментар