Девојко птицо одлетела са мог топлог длана
И данас пратим ти лет полустарац охладнелих прстију
На жалост или на срећу
Моја животна комбинација одувек је гласила
Ако Бог неће ја не могу, и тако ти си одлетела
У време телесног мудровања неупутно је позивати се на Бога
Перионице мозгова уредно убирају свој данак
Уосталом као и перачи свој
Стојим на истом месту, чопори људи поједених животињом
Путују с једног на други крај света
Можда узалудно чекам да сване један безболан дан
А можда ме и не предухитри ова исконструисана стварност.
Нема коментара:
Постави коментар