Ти си овца коју уснули пастир изгубивши не потражи
Лутајући, самосама, чудом вођена, завођена ливадским биљем
Из свог ненада банула си пред будно око невидљивог Пастира...
Неким чудом преметнула си се у вука
За којим гомилом острашћени ловци појурише
Несрећним зечећим судбинама устрељени у својим хајкама
Не бој се само веруј, зазвонише речи невидљивог Пастира
Звоњавом силном у теби заглушујући пуцње око тебе
Предвођена псима и викачима хајка пролази мимо тебе
Нехајна, ван домета усијаних пушака узечених ловаца
Под будним оком невидљивог Пастира
На ливади, самосама, вером стојиш
Заобилазиш коров безверја и злих мисли
Од свих знања којима располажу ризнице вечне мудрости
Научена си да верујеш и да се надаш.
Нема коментара:
Постави коментар