ИЗ КОНЧИНЕ СМРТНЕ

У мору слободе где векови леже
Где рибе и птице летом у вис плове
И живот и смрт забацују мреже
И птичар и рибар у мрежу те лове

И по светлу днева и по месечини
Озго и одоздо пролазећи море
На таласу бесном и муклој дубини
Птичари и рибари за душе се боре

Жељом око репа грех се у круг врти
Из вртлога смртног дижеш оченаше
Разапет слободом препушташ се смрти
Да благодат с крста прелијеш у чаше

Чашу смрти пијућ смрти одолеваш
У дозама малим смрт у лек претвараш
Умирући свету о животу певаш
Из кончине смртне бесконачност ствараш.