Имао сам и ја тог
вука жедног крви
који трчи на
појила ракије и вина
А кад се напије
крв му избије на очи
па пожели да једе
људско месо
Сећам се, био је
мали и стидљив, безначајан
вазда повучен у
своју тесну пећину
Али,
После прве чашице
расле су му очи,
са сваком новом
чашом уобличавало му се тело
Кад би му израсли
очњаци, шапе и реп
почињао би да
разгледа гркљане око себе.
Нема коментара:
Постави коментар