ФОТОРОБОТ

Зарекао сам се свом убици да неће остати неоткривен
И ево чиним све да иза мене остане што више неизбрисивих трагова његовог бескрвног злочина
На путу извршења моје егзекуције ја грозничаво стварам
Сваки мој стих представља материјални доказ о нада мном извршеном злочину
Остављам отиске својих рана по иловачи по којој газим
Прскам капи крви по дрвећу и камењу око мога раскомаданог тела
Сваким својим стихом све моје песме исцртавају фоторобот мог убице.

ИЗ КОНЧИНЕ СМРТНЕ

У мору слободе где векови леже
Где рибе и птице летом у вис плове
И живот и смрт забацују мреже
И птичар и рибар у мрежу те лове

И по светлу днева и по месечини
Озго и одоздо пролазећи море
На таласу бесном и муклој дубини
Птичари и рибари за душе се боре

Жељом око репа грех се у круг врти
Из вртлога смртног дижеш оченаше
Разапет слободом препушташ се смрти
Да благодат с крста прелијеш у чаше

Чашу смрти пијућ смрти одолеваш
У дозама малим смрт у лек претвараш
Умирући свету о животу певаш
Из кончине смртне бесконачност ствараш.

КОМЕ СИ ПОТРЕБАН

Коме си потребан ти
Који провидиш иза завесе димне
У чијим се покретним сликама
Васцели окреће свет

Коме си потребан ти
Који курјачке засити страсти
И бестрашћа осети глад
У колу урличућих чопора

Коме си потребан ти
Што прегази младости море
И превечни дотаче мир
Кад хаос подузе све

Хитрина мисли зар може
Собом нашкодити коме
Кад ноге хитрину губе
А позорницом управља трк.

ИЗГУБЉЕНА ОВЦА

Ти си овца коју уснули пастир изгубивши не потражи
Лутајући, самосама, чудом вођена, завођена ливадским биљем
Из свог ненада банула си пред будно око невидљивог Пастира...
Неким чудом преметнула си се у вука
За којим гомилом острашћени ловци појурише
Несрећним зечећим судбинама устрељени у својим хајкама
Не бој се само веруј, зазвонише речи невидљивог Пастира
Звоњавом силном у теби заглушујући пуцње око тебе
Предвођена псима и викачима хајка пролази мимо тебе
Нехајна, ван домета усијаних пушака узечених ловаца
Под будним оком невидљивог Пастира
На ливади, самосама, вером стојиш
Заобилазиш коров безверја и злих мисли
Од свих знања којима располажу ризнице вечне мудрости
Научена си да верујеш и да се надаш.

СЛУЧАЈ ЈЕ ХТЕО

Једнога дана ко овај што је
Срели смо се у пролазу нас двоје
Душа грешна која се каје
И грешно тело које се даје.

Случај је хтео ми нисмо хтели
Ни знали нисмо да смо се срели
У души грешној греху се хтело
Да лудо пожели грешно тело.

У грешном свету сретнуто двоје
Грешна ми душа и тело твоје
Дадосмо греху два цвета свела
Комадић душе и комад тела.

ЧОВЕК СА ДВА ЛИЦА

Човек са два лица, белим и црним
Са два послодавца, јавним и тајним
Ради за две плате
На једну кука, другу прећуткује
Мере га оном на коју кука
Док се он трошкари оном прећутаном
Кукумавчење пу постаде полупрофесија
И саставни део грешне природе
На море иде да осунча бело лице
Док црно скрива у хладовини
Никако да га ухватиш ни за реп ни за главу
Не знаш које му је боје лице а које наличје, бело или црно
Некад и сам направи грешку
Па истури наопаку боју
Лицем или наличјем лако налази саговорника
Речи га не могу везати
Ни оне не знају одакле да почну
Наличјем служи стицању
Лицем сиромаштву
А може бити и обратно
Ко да буде сигуран шта је шта
Што више награби једним
То сиромашнији другим, лицем или наличјем
Наличјем ти се жали док ти се лицем хвали
Док ти наличјем прича лицем те не примећује
Никад га не можеш до краја упознати
Ма с ког краја то покушао
Нит га можеш волети нити мрзети
Како ћеш кад га нигде нема.

РУБИН У КРВАВОЈ КРУНИ

Преко активних колега Џемса Бонда и утицајних главешина међународног муљаторског фонда постасмо и ми један рубин у крвавој круни господарице света, раскошне курве која седи на многим водама.
Подељени на урођенике и изрођенике изграђујемо системе за презнојавање и одзнојавање, системе кроз чије се цеви зној нас урођеника одлива у резервоаре старе курве и њеног прељубника оца лажи.
Све што је упрљано и крвљу умрљано промуљавањем кроз системе муљаторских филетра излази чисто краљевске палате достојно.

СВИ ВИ

Сви ви који се покрећете сликама а не вољно
Проверите реалну тежину својих слика
Ако у свет слика не побегосте добровољно
Бекством од истине до новчаника
Ви падавичари на општем стрмоглавом путу
Што бацисте кочницу која се страх Господњи зове
Пројуристе кроз распрскавање атома у минуту
И запловисте кроз атомске слике и снове
Знајте све те ваше мегаломанске зидарије
Око којих једни другима ломите ноге, руке, ребра
Сведочанства су вашег пада у пиздарије
У окот страсти нечасне теране звецкањем сребра.

ИМАО САМ И ЈА

Имао сам и ја тог вука жедног крви

који трчи на појила ракије и вина

А кад се напије крв му избије на очи

па пожели да једе људско месо

Сећам се, био је мали и стидљив, безначајан

вазда повучен у своју тесну пећину

Али,

После прве чашице расле су му очи,

са сваком новом чашом уобличавало му се тело

Кад би му израсли очњаци, шапе и реп

почињао би да разгледа гркљане око себе.