Отвори тај прозор да ти звезде кроче
У ту собу тамну робовања умног
Да у ноћ отрче сабласне иноче
Што ти пород даше рода неразумног.
Ти неверни створе на квар заудараш
А боце с парфемом лакомо сатиреш
Талант затрпаваш уместо да ствараш
Себичношћу себе лакоћом потиреш.
Потрвени душе под праг сатерани
Да пламеном црним усијаваш очи
У лукавом братсву легиона враних,
Кроз прозор отворен из себе искочи,
Па окуси пехар слободарског нектра
Са врела живота праискони младе
И с дугом се стопи, буди део спектра
Палете небеске и рајске насладе.
Нема коментара:
Постави коментар