Отпадак човека отпалог од Бога
Што именом гордим себе људи зваше
Са оца на сина од рога до рога
Својом земном варком својски управљаше.
Неопрезно склизнув човек првосаздан
Коме жена рече да је слатка крађа
Осуди се Богом да умире ваздан
И циклично с мрењем да се опет рађа
Кад смрт царство склопи над силом рађања
У државу смрти васељену свеза
Да поништи навек пород покољења
Бог прозбори Сину нема одгађања.
Несаздани сиђе да лозу посади
Из крви му никлу, и хлеб из свог зрна
Да грехове људске пред Оцем изглади
И да га не прими ова земља црна.
Нема коментара:
Постави коментар