Пољуби разголићено стопало дугоногог лета
Радост рађања зоре са срцем сродним подели
Сагледај цвет очима самог цвета
Радуј се младости журно док се не одсели.
Размрси ветром тек умршене косе
Месечине младе, топле крви жедне
Не отимај се струји пусти се нек те ноге босе
Пренесу преко непоновљиве воде једне.
Буди накриво насађени читач наопаке прозе
Несломљених вратних пршљенова и кичменог стуба
Смеши се и не дај да те стране прочитане згрозе
И украду ти из осмеха чисту белину зуба.
Загази у вир духова слободе
Ма ти небо допрело до грла
И ти нестао из видног поља
Свих створених поринутих у воде
Бесловесних чула
И наопаких воља.
Нема коментара:
Постави коментар