ПЕСМА БЛАГОДАРНА

Благодарим Богу кроз Исуса Христа
За хлеб и одело и заштиту свету
Благодарим Теби Девице пречиста
Што нам Бога роди у светом детету.

Благодарим Оцу Кроз Сина Господа
На речи живота свете, слатке хране
Благодарим Теби реко живе воде
Што ме укрепљујеш кроз пустињске дане.

Благодарим Теби Сине живог Бога
Што оружје Божје од мене начини
Што ми учиш руке боју против злога
Ево, руке пружам, Ти силу учини.

ШТА ТО СУТРА СПРЕМА

Спољњом муком стиснут
Унутрашњом стешњен
Да л смерно пресвиснут
Ил громко, разбешњен.

Под шамаре вреле
Мој образ подмећу
Па шамаре деле
Мој образ окрећу.

А иста нам мука
Истим телом стоји
Ал њина је рука
А образи моји.

Батине два краја
У две су им руке
Њима сласти раја
Мени адске муке.

Шта то сутра спрема
Сутра ће се знати
Знам, тад ће да лема
Ко кога ухвати.

ЛАМЕНТ НАД БЕОГРАДОМ РАЈИЦА МАРКОВИЋ

ЛАМЕНТ НАД БЕОГРАДОМ
У КОМ СРАМ ПОНОСНО ПАРАДИРА

Ти, међутим, падаш, у каљугу црну,
све даљи, од оног што се зваше брег,
ни пет пара недаш, што ти звезде трну,
ти умиреш ко месец, кроз дугу ноћ, и црни снег
У теби нема живота, од смрти,
ти рђо, што прождиреш стари мач
У теби не васкрсава живот, нит се радост врти,
док ноћ гута детињи плач.
А кад ми се глас, и очи, и дух, упокоје!
Бежаћу, да ме не шчепа кужно крило твоје!

Ти, међутим, шириш, ко лешина смрад
Болести, на Дунав и Саву, док спавају
Ти, честитост рушиш, да све буде гад
И затвараш уста вриску и вапају.
У теби војска црва, из тог гроба
ти тамног, као за сузом људски мук
Ни орач више у теби не пева, свуд тајац роба
Још јуче где песма беше, данас хуче ћук.
А кад ми клоне глава и буду стали сати
И мртав, ја ћу од тебе бежати, бежати, бежати…





‘ОЋЕ БАТЕ ДА СУ СЕКЕ

Београде бели граде
Под Авалом на две реке
Дочеко си црне јаде
‘Оће бате да су секе.

Београде опевани
Многа песма опева те
Дођоше ти црни дани
‘Оће секе да су бате.

ДАНИ ЋЕ ТИ БИТИ РАМ

Ако хоћеш врлински
Засметаћеш пуку
Ако волиш истински
Пољубићеш муку.

Дани ће ти бити рам
Живот пејзаж сињи
Ил у њему тврдуј сам
Или се усвињи.

Ако кренеш искрено
Узбунићеш кварне
Ако мислиш виспрено
Глуп ће да те џарне.

Дани ће ти бити рам
Живот пејзаж сињи
Ил у њему тврдуј сам
Или се усвињи.

Ако време користиш
Трошаџији сметаш
Ил да с њиме време листиш
Ил да га здеветаш.

Дани ће ти бити рам
Живот пејзаж сињи
Ил у њему тврдуј сам
Или се усвињи.

ЗА ПРОГУН КАМИЛЕ ЈЕДНЕ

Блаженство оног света не извире из земне среће
И не долази кроз уживања него кроз распеће
Иза блажене позе и змија зна да се умота
Бог испитује срца човека заведе лепота.

Од лагодног живота земног и лице светлије буде
Бог кроз човека сиђе и змија вара кроз људе
За један оброк тама три светла века поједе
За прогун камиле једне комараца јата се цеде.

СВЕТИ САВА

Цркву србску сазидао
Богом душе извидао
Небом земне освештао
Завет вечни завештао.

Свети Сава србска слава
Божјег Сина србска глава

Вечитом нас научио
Од времног нас одлучио
Часним Крстом прекрстио
 Христом грехе отпустио.

Свети Сава србска слава
Божјег Сина србска глава

Светом књигом просветио
Тајни Божјој посветио
Небом земљу проходио
Род на небо узводио.

Свети Сава србска слава
Божјег Сина србска глава

Постио се злопатио
Србље Богом печатио
Крст иконе целивао
Земне Духом умивао.

Свети Сава србска слава
Божјег Сина србска глава

Кад се с Христом целивао
Са неба нас дозивао
И дозиво и дозива
СветоСавска срца жива.

Свети Сава србска слава
Божјег Сина србска глава

Да наслеђе сачувамо
Да за душе тело дамо
Да будемо свој у своме
Пролазни у Вечитоме
И Вечни у пролазноме .

Свети Сава србска слава
Божјег Сина србска глава.

СЛОБОДА ИЗБОРА

С ким си онакав си, кад си сам никакав си.
Чланство у удружењу палих и покварених
Обећава ти изузеће од мрења у самоћи.

Слобода избора припада теби.

Утопити се у лажљивом мору
И умирати у бесмисленом кружењу празним данима
Кроз празне речи, празним срцем,

Или се усудити подићи главу
И изнети своје ја на висину човека.

Изговориш ли реч истине пљунуо си у лажљиво море
Учинио себе непријатељем буре.

Носиш ли Победника у срцу
Пред Њим у теби бура ће као умиљато псето зашенити и пред тобом
Тако да ћеш у миру гледати осеку мора које ти плића до чланака.

СТАКЛЕНО ЗВОНО

Простор омагљен илузијом затворен
Кроз који се путује из слике у слику
Из слике прве у којој си створен
До слике последње у новчанику.

Стајаћа прљава бара времена
Телеса мртваца без речи плутају
Без искре, без жара, без чела и темена
Жабокречину у самртном ропцу гутају.

Звоно стаклено испод звоника
Простору без даха не квари тишину
У месту летећи без птичјег крика
Стрвинар уморен надлеће стрвину.

Господе Христе помилуј и спаси
Са звоника живих срца се огласи
И распи у срчу зид стакленог звона
Ко некад зидове древног Јерихона.

НЕВОЉНИ ПУТНИЧЕ

Невољни путниче кроз себе и свет
С оловом у крви ти створен за лет
Из себе не можеш, свет из себе неће
Из себе у себе путуј кроз распеће.

С оловом у крви ти створен за лет
Олово растопи и расплети сплет
Корак што ти свеза пре часа рођења
Умиј се од греха прошлих поколења.

Из себе не можеш, свет из себе неће
Он ти душу тражи за мрвице среће
Дарове му презри па с Христом пострадај
Ка Голготи ступај храбро и не падај.

Из себе у себе путуј кроз распеће
Избор Божји злоби светској одолеће
Христос врата неба а кључ васкрсење
Слободан узлети у ток васељене.

ЗА ЈЕДАН КРАТКИ ВЕК

Од породичног и личног саздан греха
Распрострет знањем у шир и дуж
Родбинским и породичним везама
Безбедно увезан
Ка обасјаном врхунцу куле успеха
Лоповским мердевинама грабиш
Одакле ћеш да се подсмехнеш Богу
За један кратки век.

ЧУВАЈ СЕ

Чувај се слободе побеђеног роба
Она има очњаке зверског чопора
Лавеж паса и смех хијене.

Чувај се ноћи црних шума
Кад из  подземних јазбина
У ноћни лов крену звери без разума.

Чувај се таме са очима звера
И црне псине свезаног сатане
Што усамљен цвили а чопором режи
Чувај се, ал, никад од њега не бежи.

ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ

На точковима децембра снег и лед
Ко со и жуч у јесењи мед
Капљу у крв све студ, по студ
Бежати ил остати и с ким и куд.

Дезертер са животног бојишта песник бити не може
Ратника победиоца песма љуби а не губи
Јер ко да погуби њега кога благодат Божија проже.

Зато ја не пишем епитаф него песму живота
Ако ми је писано да трагично страдам
Нек то буде од туђе руке и мисли
А не од рођене моје
Којом ћу уз благодат Божију увек да владам
И побеђујем песничке неспокоје.

Ја призивам Живот а смрт остављам другом
И не дозвољавам кругу да се поиграва мноме
Него се ја поигравам кругом.

Кад Бог и ђаво промене место
Бог у стомак сиђе да телом загосподари
срце постане ђавољи престо пред којим дрхте дамари.

Тад дамари дрхте пред сваким шушњем и шушом
Па се човек удаљи од људи и срце окружи тмушом.
У страху очи порасту до нестварних граница
Живот постане непријатељ а смрт излаз једини из побрканих књишких страница.

Док сам до своје четрдесете зелено воће брао
Млади старци смрзнуше срце и ум, и своје реуматичне кости,
Омрзнуше човека, земљу и свет
Чак и матични факултет
Који им је из непресушног извора своје учености
Ово сажвакано знање дао.

Сазнаше од леда а не од жара
А лед од њих сакри што знала је истина стара
Да једину сигурну заштиту од умног удара на гори кушања благодат даје а не школа
Кад ум прсне ко ускршње јаје Бог једини спасти може од ђавола
Само радост Божја тугу ђавољу победити може и узнети изнад бола
Ја лично, не признајем безличног убицу скривеног иза имена бол и туга
Ја, навек, једино признајем личног Бога Господа, брата и друга.

Песник без разбојничког стажа
Не може искрени песник бити него песник лажа.

Покајање разбојника рађа искреног песника
Да се лати мача духа и речи
Да себе и друге подиже и лечи.

Оном ко је вазда уз матицу пливо
Том благодат слова поређа у штиво
Ко времену зверском длаку не поглади
Том покрети душе вечно буду млади.

Верујем да ћу умрети стар и сит живота
Окружен чопором своје радосне деце
По вери нека ми буде, по Речи Сина Саваота
Док спокојан призивам Анђеле и Свеце.

ИЗВАН ГРАДА ИЗВАН АРЕНЕ

Син Божији пострада изван града
Изван арене и Спартак паде
Тамо где лаж и немилост влада
Дух телу послушање крви даде.

Борбом до крви Духа са прахом
Крсно мач сева неред разгађа
Док руља шени смехом и страхом
Слобода синове вечности рађа.

Из тамнице мемљиве злобног владара
Христов Дух свезаног изводи роба
Поји га светлошћу Божанског жара
Да буде варница гнусног недоба.

Кад време зашло у Божје наличје
Гладијаторима храни зверове бесне
Кад ланци прекрате путиће птичје
Крстом и мачем лик Христа бљесне.

ЗАГАЗИ У ВИР ДУХОВА СЛОБОДЕ

Пољуби разголићено стопало дугоногог лета
Радост рађања зоре са срцем сродним подели
Сагледај цвет очима самог цвета
Радуј се младости журно док се не одсели.

Размрси ветром тек умршене косе
Месечине младе, топле крви жедне
Не отимај се струји пусти се нек те ноге босе
Пренесу преко непоновљиве воде једне.

Буди накриво насађени читач наопаке прозе
Несломљених вратних пршљенова и кичменог стуба
Смеши се и не дај да те стране прочитане згрозе
И украду ти из осмеха чисту белину зуба.

Загази у вир духова слободе
Ма ти небо допрело до грла
И ти нестао из видног поља
Свих створених поринутих у воде
Бесловесних чула
И наопаких воља.

МЕДОНОСНИПЕЛИН РОЈ

Медоносни пчелин рој
Напустио трмак свој
Зла матица полетела
За њом свака мудра пчела.

Медоносне радилице
Напустише трмке своје
Па слетеше у кошнице
Да их туђе руке роје.

На ливаду родну своју
Пчеле слећу вредно раде
За кошницу туђинову
Мед из сочног цвећа ваде.

Из кошнице у кошницу
Селише их и ројише
Полен знојем у свом лицу
Све трутове подгојише.

Све кошнице туђинове
Ливаде и пчеле наше
Мед отачу у векове
И кроз тегле и кроз флаше.

ЈЕДАН БУКЕТ МЕСЕЧИНА

Бол је живот а не бина
Позорнице што се сија
Мало вина, никотина
И живот се одробија.

Бог те пусти да судбина
С телом твојим заоргија
Дода вриске и кармина
И живот се одробија.

Љубав земна ко трњина
Скупља уста, али прија
Додир усне желатина
И живот се одробија.

Ковитлаш се ко прашина
Година те бат убија
Један букет месечина
И живот се одробија.

ТЕКУ ДАНИ

Теку дани у апсани
Шапћу ланци и катанци
Жиди, Срби и Цигани
Богоборној служе странци.

Теку дани све у шеснест
Под покривком измаглица
Дан купује дану несвест
Игра игру скривалица.

Теку дани да помуте
Рајске капи бистре воде
Две обале одметнуте
Дани муте кроз изроде.

Теку дани кроз рачуне
Кривим виром кривог ума
Кроз дрндуље и тајкуне
Наопаком тамом шума.

Теку дани кроз забране
Кроз правила и услове
Кроз расуте и сабране
Понирућим током плове.

Теку дани кроз месине
И душине утуљене
Под облаком од прашине
Бесловесне потуљене.

Теку дани бесно пене
Под тло бесни пропадају
Кроз ликове поништене
Трње оштро забадају.

Теку дани заноћилим
Голубима белим духа
Сви уткани у црн ћилим
Ни свитања нит ваздуха.