Бог не гледа професије него људска срца
И призива покајању кога сам изволи
А засветли увек тамо где животом куца
Где прозире да је срце способно да воли.
Од љубави вечне, своје, спусти две три нити
На човека у времену најгорег до јуче
Па му каже ајде за мном Крст носити
Покај се за разбојништва, разблуде и туче.
Ајд последњи за мном пођи кад не хтеше први
Буди чувар овог светог Крста са Голготе
Под којим се земља жедна напи моје крви
И на којем лик ми Божји оста без лепоте.
Триблажено, Триплетено ово дрво крсно
Саздах давно једном речи већ трећега дана
Да бих владар васељене са њега васкрсно
И смрт сатро у подземљу светог трећег дана.
Кроз векове дрво ово сачуваше покајници
Што презреше свет и себе због злочинства свога
На далеко по чувењу свима знани разбојници
Што од себе побегоше под окриље Бога.
У тишини самовања покајања чин покажи
Па остатак века свога проведи на светој стражи
Овај Крст је многоценост скупља од живота твога
Заветуј се па се распни разбојниче поред Бога.
Ја, Амвросије, разбојнички бејах вођа од младости
Данас чувам крсно дрво од злобе туђина
Кајем се и Бога молим безакоња да ми прости
Почаствован да се распнем с десне стране Божјег Сина.
