Свет је изгубио смисао за лепо
Али је добио на килажи
Улице леже искаљане људским жељама
Ниједна их киша не може опрати
Непливачи се даве у туђим очима
Из раштимованих жица времена
Одјекује шкрипа дисонантних тонова
Из мојих песама избија непотрошена младост
А смео сам да се опкладим у било шта
Да живим високим интензитетом
И поред свих животних ломова
Још увек имам потребу да волим
Љубитељи се рађају за непролазну љубав
Безразложну и рационално необјашњиву.
Нема коментара:
Постави коментар