Знам, моје песме не одишу радошћу
И поред извесне дозе страсти и жара
Ја песме пишем обманутом младошћу
Која је преко ноћи постала стара
Ноћи која под мерицом светиљке држи
У чијем мраку се лузери рађају а позери коте
Која би да ми крила на ватри лукавој спржи
И тебе ми од бескраја отме мој животе
У животу ја остах веран губитничкој страни
Парама прогнан а не онај који пару гони
Сви моји путеви у чвор су завезани
Супротним идем смером од смера којим иду они
Свакога дана јутром из нуле искорачујем чило
Да би до вечери исте стиго до исте нуле
Кроз године којима прођох у којима ме није било
Свакога дана све даљи од свеопште гунгуле.
У чијем мраку се лузери рађају а позери коте
Која би да ми крила на ватри лукавој спржи
И тебе ми од бескраја отме мој животе
У животу ја остах веран губитничкој страни
Парама прогнан а не онај који пару гони
Сви моји путеви у чвор су завезани
Супротним идем смером од смера којим иду они
Свакога дана јутром из нуле искорачујем чило
Да би до вечери исте стиго до исте нуле
Кроз године којима прођох у којима ме није било
Свакога дана све даљи од свеопште гунгуле.
Нема коментара:
Постави коментар