ВИДОВ ДАНЕ

Видов Дане слово најмилије
Слово србске земне погибије
Дане тужни блаженству носећи
Сну порушен о земаљској срећи

Цркво Божја од крви и меса
Судилиште праведних небеса
Тобом земно с небеским се мења
И Духом се крепе поколења

Часни Крсте судбо човекова
Краја немаш до краја векова
Тобом дух се од тела раздваја
И почетак почиње од краја

Види небо шта се земљом чини
Сабраше се први у прашини
Прах земаљски товаре у вреће
Поругаше и Крст и распеће

Мука духу од телесних дела
Против неба устанула тела
Зло се дигло из тамна бездана
На трећину неба озвездана

Слепац слепца развлачи по ноћи
Свако својој служећи слепоћи
Где се има још се и отима
А где нема ту се одузима

Нечовештвом црна земља врви
Последњи у јутру обноћ први
Цркву диже ко грабљивцем живи
На подсмех ти Боже милостиви

Удар пакла темеље потреса
Док стровали на земљу небеса
Глава ногу на ватри обрће
Зубима јој месо кида вруће

Земља с паклом саставила међе
Демон звера кроз човечје веђе
Адском тамом зенице се шире
Змија себе од репа прождире

Нема кнеза понестало части
Бој се бије рад световне власти
Демократска змија хладно ждере
Посустале витезове вере.