КАМЕН КОЈИ ОДБАЦИШЕ ЗИДАРИ

Ја сам један од камења који су одбацили зидари
И моја је туга Божанског порекла
Стојим поред пута као крајпуташи стари
И богумилски стећци око којих се папрат у гомилама стекла
Ти си изгланцана цигла у зиду најновије куле
Овог постмодернистичког Вавилона
Мајсторски зазиданог вида и слуха
Ти си од оних који посматрају свет са балкона
Слепи и глуви за мученике духа
Теби су моје речи нејасне као папске буле
Твоји су неискрени осмеси од уха до уха
Твоје су престижне друштвене гунгуле
И сасвим необавезно голицање слуха
Жалосна је душа моја до смрти
Што никако не значи да ми је клонула глава
И не помишљај да си та која ће ми сузе отрти
Широким скутом свиленог рукава
Кажеш ми да сам у лицу понекад блед
На шта ти одговарам кроз стиснуте зубе
То је зато што нисам саможиви самојед
И што несрећно љубим оне који мене не љубе
Кажеш ми да сам још онај стари
Још увек тврдог чела и запаљеног темена
На шта с напором цедим кроз зубе
Камен који одбацише зидари
Не подлеже зубу времена.

ВИДОВ ДАНЕ

Видов Дане слово најмилије
Слово србске земне погибије
Дане тужни блаженству носећи
Сну порушен о земаљској срећи

Цркво Божја од крви и меса
Судилиште праведних небеса
Тобом земно с небеским се мења
И Духом се крепе поколења

Часни Крсте судбо човекова
Краја немаш до краја векова
Тобом дух се од тела раздваја
И почетак почиње од краја

Види небо шта се земљом чини
Сабраше се први у прашини
Прах земаљски товаре у вреће
Поругаше и Крст и распеће

Мука духу од телесних дела
Против неба устанула тела
Зло се дигло из тамна бездана
На трећину неба озвездана

Слепац слепца развлачи по ноћи
Свако својој служећи слепоћи
Где се има још се и отима
А где нема ту се одузима

Нечовештвом црна земља врви
Последњи у јутру обноћ први
Цркву диже ко грабљивцем живи
На подсмех ти Боже милостиви

Удар пакла темеље потреса
Док стровали на земљу небеса
Глава ногу на ватри обрће
Зубима јој месо кида вруће

Земља с паклом саставила међе
Демон звера кроз човечје веђе
Адском тамом зенице се шире
Змија себе од репа прождире

Нема кнеза понестало части
Бој се бије рад световне власти
Демократска змија хладно ждере
Посустале витезове вере.

СОДОМ

У Содом се први пут улази на прстима
Самостално или у пратњи два три друга или другарице
Један по један у ред или групно
Ово је град у коме сваки педаљ мирише на страст
Препун је популарних рупа из којих лелуја песма чула
Близанци слух и вид узбуњују осталу браћу
Ноћ заводи и разводи од рупе до рупе
Афродите за шанком наливају афродизијаке у вреле пехаре
Ко се усуди да окуси само срк више се не враћа себи
Ноћ разуздане сладости влада овим градом
Ту се вођени срећу с одметнутим вођама
Представници високог свештенства и народног племства
Умеју овде да залутају без сећања на повратак
Овај узаврели ковитлац меса и течности
Отима се око трона са силом гравитације
Пред њим се многе мудре главе одрекоше своје седине
Користећи један од два тајна улаза, предњи или задњи
Нема тога на земљи који би могао да изброји
Да ли је више несталих или насталих
У вртлогу страсти овог великог града.

ОБОРИ ГОСПОДЕ

Обори Господе, обори и разори
Разори да се више не сазида
Одступништво дрско од Божије вере
Од Божије вере и људскога стида

Дотури Господе, дотури нам смисла
Смисла да душа не би нам пресвисла
Под каменом тучним воденице меса
Од меса где се не виде небеса

Пресаздај Господе, пресаздај саздање
Саздање што оде грлом у познање
Познање што главу са рамена скида
Изван Божје вере и људскога стида

Постави Господе, постави све ново
Све ново да слави премудро ти Слово
Словесним збором земљу ословеси
Ти који беше и бићеш и Јеси.

СРБИН

На сујетном сајму тела и одела
Са већима мање гомиле пепела
Мимоходним низом у шпалиру дугом
Обрћу се собом и спољашњим кругом

Све буде и прође ал остају ране
Извидане неке, неке невидане
Одлазак се ближи, рачуни се своде
А син би без дуга да код оца оде

Понесе ли Бога, злу ли запркоси
Животом се Словним у књигу уноси
Уклањо се од зла, од злог се клонио
У последњој нужди злога уклонио

Јвенђељу веран светом и предању
Грешно тело преда на жртву свагдању
Бога помно гледа на правди прогоњен
Из послова живих мртвима уклоњен

Србин је па страда од каме и коца
Да оправда љубав многодетног Оца
Кад редовног склада превазиђе стање
Усини га топло народно предање.

ПРАЗНА ПЕПЕЉАРА

У крвавој драми пепела и дима
Рат се љути води, круна се отима
У свеопштем рату, телом против тела
Крваре прваци дима и пепела

Ту се краљ на верност тврдом вером куне
Цару, а све мерка сјај цареве круне
Ко ће први бити пред очију више
Пепелом и димом у крв запловише

Између две главе мира нигде нема
Или једна гине ил смрт другој спрема
Ту савези моћни у смртној су служби
Једна дружба, копа очи другој дружби

Цар у смрт заплетен од боја до боја
Царствује над бездном људског неспокоја
А кад смрт раздреши самодршца цара
Од круне остане празна пепељара.