Руке су ти, кажеш, празне
Изгоне те, ломе кости
На земљи смо ми због казне
И досадни свету гости
Ти си онај кога неће
Ког презиру на ког пљују
Ал знај славом засветлеће
Камен који одбацују
У сујетном свету овом
Издајом се дворци дижу
А под круном, том, трновом
Синови до Оца стижу.
Ког презиру на ког пљују
Ал знај славом засветлеће
Камен који одбацују
У сујетном свету овом
Издајом се дворци дижу
А под круном, том, трновом
Синови до Оца стижу.
Нема коментара:
Постави коментар