ОД ТЕЛЕСА САКРИВЕНО

Успешна ја наша влада
Кличе војска пријатеља
Хитлер Јунгед амбасада
Сто за једног сад не стреља

На сто Срба који гину
Ни једна не страда зверка
Евро врши гиљотину
Ћути пушка Маузерка

Евром главом одрубљеном
Мртво робље служи смрти
Од телеса сакривено
Трећи Рајх се учетврти.

БОГОЧОВЕК

Да избави блудног сина
Адамовог греха дело
Бог се снизи са висина
И обуче људско тело

Богочовек земљом прође
Син од Оца савршени
Да одбаце Њега вође
И пригрле одбачени

У тамници људског ега
Рад сујете први греше
Те презреше дар од Њега
И на Крсту га распеше.

КАМЕН КОЈИ ОДБАЦУЈУ

Руке су ти, кажеш, празне
Изгоне те, ломе кости
На земљи смо ми због казне

И досадни свету гости

Ти си онај кога неће
Ког презиру на ког пљују
Ал знај славом засветлеће

Камен који одбацују
У сујетном свету овом
Издајом се дворци дижу
А под круном, том, трновом
Синови до Оца стижу.

ПОСТОЈИ ЈЕДАН БОГ

Постоји један Бог који воли грешнике,
Сабира их око себе, предаје бесмртне речи
И надахњује их Духом истине

Од њих грешника производи праведницима кривце
Стави им крст на леђа и пошаље у мржњу света
Још им каже не убиј, јер ко убије биће убијен

Овај Бог зна сва дела Адамове деце
И лево на истоку, и десно на западу
Од њега није скривено ни лево самољубље
Ни десни егоцентризам

Он зна да Каиновом окрвављеном руком
И самољубље и егоцентризам
Проливају крв, јевтино мастило историчара

Зна како змија разара усијане главе и запаљене нације
И зато говори понизите се под силну Божију руку
Јер само ко се до детета понизи биће узвишен до Бога

Не поносите се својом грешном природом
Ни народом из ког потекосте крвљу
Јер се Бог супроставља поноснима а понизнима благодат даје
Дух је оно што оживљава а тело ништа не вреди.

ВЕЛИКО САБРАЊЕ

Господе сазови јеком светих труба
Велико Сабрање шесточулних Срба
Који чулом шестим укротише пет
Силом Твога Духа надвладаше свет

Трубљење Небеса нек земљом одзвања
Кроз хиљде грла слуга Твог позвања
И Небо и земљу, и вечност и време
Сабери у свето Небоземно племе

Нек славом захори сва Србија бела
Горња где се моле Цари до Анђела
И страдална доња која слави греди
Свог распетог Бога сустопице следи

Љубави, што свезом савршенства свеза
Мученичког раба и светога Кнеза
Што срцима нашим управљаш с висина
Избранике зови Царству свога Сина

При рођају днева Ти помисли прва
Избране издижи из тамнице црва
Па изведи робље у бој до слободе
Под командом славног Михаила Војводе

Нејсветије Слово Душе славослова
Грехове избриши нас блудних синова
Царе над царима Господе милости
Окове нам раскуј безакоња прости

Савезнике вере крепи светом силом
Како многооком тако шестокрилом
Петочулну зверад озверену хулом
Растерај у бежан својим шестим чулом.

СВЕ САМ БИО

Све сам био а највише ништа
На даскама клетог позоришта
Где се тела врте ко на ражњу
Једно другом одвлачећи пажњу

Све сам био у клетој долини
Где се формом пркоси суштини
Био све сам, самосвојно јесам
Увек свестан и ко сам и где сам

Све сам био у театру чула
У представи свеопштег расула
Али никад не крочих на бину
Кад се човек врже у прашину

Све сам био кад сви престајаху
Кад зле псине на људе лајаху
Шестим чулом последњег човека
Гледао сам пропаст из далека.

СИНЕ МОЈ

Сине мој.
Крив си.
Кад те праведници овога света окриве,
Не покушавај да се правдаш
Ако ниси скривио данас, за шта те данас криве, 
Присети се, можда си јуче.
Ако ниси ни јуче, 
Можда си пре рођења, 
У неком ранијем животу.
Ако ниси ти, можда је неко твој, 
Ако није твој, онда је њихов.
А то ти све исто буде.
Ради мирног сна праведника
Правда мора бити задовољена.
Кривац мора бити пронађен.

Сине мој.
Крив си.
Јер да ниси крив,
И ти би са праведницима прогонио кривца.
Чим си од праведника прогоњен,
Јасно је да си крив.
Немогуће је да не будеш крив,
Кад те толики праведници гоне.
Велики жртвеник светске правде чека усамљено јагње.
Око њега светски праведници круже,
Сваки са својом бакљом у руци.

СТРАНАЦ МЕЂУ ВАМА

Он је овде међу вама а треба да је тамо где су они
Ал тамо где он треба да буде другачије бити треба
Он је усамљени дух а ви сте у гомили меса
Ви се старате о своме а он се стара о свему
Он је странац међу вама од кога окрећете леђа
Од његове даљине подилазе вас жмарци од близине језа.

ДОБРИ САМАРЈАНИН

У тајни се помешамо, од ока скривено, јавности далеко
Кроз дане ходамо ја у теби, ти у мени
Предводник си мој на уском путу искрености и простоте
Преко моћи оптерећен посрћем, страдам, падам

Подижеш ме, тешиш, указујеш да нисам сам
Не даш да се поколебам у колебањима мојим
Утврђујеш ме милошћу, ране помазујеш, печат залога чуваш
Ти си добри Самарјанин, Цар над царевима, Господар мога срца.

ВИДЕЛО

Без Видела Бог се не може видети, узалуд неки пипају по мраку
И од свог мрака стварају приче као потврду своје вере
А Видело рече, мој Отац стално дела па делам и ја
Покажи ми своју веру без дела а ја ћу ти показати своју својим делима
Вера без дела је мртва што знају они који у Виделу ходе
А не знају они којима тама заслепљује очи
Ови имају потребу да своје незнање разглашавају причајући о својој вери
Њихова вера заснива се на земаљској срећи
Они би све дали за прва места на гозби света и не бирају средства да их се дочепају
У њима је дух земаљски а вера им је наопака материјалистичка
Ко воли свога брата у Виделу стоји а ко брата мрзи стран је виделу и у тами ходи
Видети свет правим очима само се очима Видела може
А очима Видела свет се показује као радња играчака одраслом човеку што красно рече наш Свети Боговидац и Виделац скривеног Николај Србски.

ЗА СВЕ ПРОГНАНЕ ИСТИНЕ

За двојицу од седамдесеторице избраних
Да крај шатора од састанка буду а Дух их у околу срете
За војску одбачених, по старини званих
За све прогнане истине и прећутане поете

За братство које чистим пламеном бића коров земаљски пали
За све који су у себи расли собом постајући мали
За братство распршено светом од света несхваћено
Чијим је духовима време печатом вечним печаћено

За братство загледано у Оца који кроз време хода
И сваки се својски труди да му славопој дода
За заточнике осаме чедне из облака излетелих птица
Далеко од сујетног сјаја глином расутих трица.

ЈЕДИНО НЕБО ОТВАРА УСТА

Оче, сагреших небу и теби,
Нисам више достојан да се зовем твој син
Залутао, осиромашен и малксао враћам се теби
Прими ме као једног од својих најамника
Напредујем споро, милиметар по милиметар
Зауставља ме трње које сам уз смех посејао
Ионако тесан пут трњем додатно стешњен
Затворен са свих страна у тачки простора кружим
У борби са препрекама пролазе ми сати и дани
Од ујутру до увече провлачим се кроз иглене уши
Јутром ми сунце отвори очи
И док их ноћ не склопи пливам да не потонем
У људском сећању скривен пробијам тунел до светлости
На било коју страну света да кренем
Сударам се са зидовима ћутања
Једино небо отвара уста и твојим дозива гласом.