СОЛИ НЕ ОЛОВА

Браћо драга, ко ја изгажена
Од овога крда поражена,
Да су нама они стари дани...
Кад се људскост танџарама брани,

Да купимо праха и олова
Па по крду дебелих волова
Ожежимо медвеђим зрневљем
Врт би овај већ био оплевљен.
Али како касно се родисмо
За танџаре старе више нисмо
Да нам с грбе нестане болова
Сад нам треба соли не олова.
Ум је данас оружје једино
Од Бога је, притом и јефтино
За ношење лак и за повући
С њиме треба волине потући.