СВЕТИ САВА

Изабрано дете за љубави дело
Растко, син Великог Жупана у Срба
Из раскошног дворца искорачи смело
Па се у ноћ пусти путем Богољуба.

Дечје душе чисте, без укуса једа
Медоточним срцем пут кошнице ступа
Невидљивог следи као да га гледа
Дух љубављу гори, срце чежњом лупа.

Светску почаст презре, славу и чувење
Па за добро рода свето дело поче
Да трудом од Бога прими посињење
И да Духом сина кличе Авва Оче.

У башти земаљској Девице пречисте
У војштењу људском и Божјем спокоју
Свесрдно молећи, помилуј ме Христе
Приброја се славном апостолском броју.

Ово дете мило што се Богу пружа
Просијавши Богом сво славом заблиста
Узрасте у србског најсветијег мужа
У Светога Саву, Апостола Христа.

ОСТАТИ

Остати човек са периферије
Што даље од кужног епицентра
Ко којот, на ободу града и прерије
Док ђаво црни уз ноћ се пентра.

Остати лице са потернице
Савести своје слушати глас
Не бити још један у служби убице
На стубу срама свезани пас.

АЛФА И ОМЕГА

АЛФА И ОМЕГА
Алфа и Омега свих мојих путева
Почетак и крај свих мојих послова

Невидљиво присутан свим мојим делима
Дах и глас свих мојих година.
Гле, иде мимо мене, а ја га не видим
У мени стоји а ја га не опажам
Кад кренем криво затвори ми пут
Кад исправим корак пут ми отвори.
Нека је вечна слава савршитељу Богу
Који је дао почетак и крај.

ШТО ДАЉЕ

Што даље од црне рупе
Владајућег система вредности
У дубоку илегалу,
Што даље од гомиле скупе
На балу попљуване чедности.

Уреди свој живот изван година
Пролазних губитака и добити
Што даље од простака и господина
И никад у годинама нећеш бити.

ЗА ДВА ТУЖНА СУЖЊА

По прашњавом лету ходали смо боси
Невиђени зашли кроз небески свод
Ти у мојој соли, ја у твојој роси
Омамљени брали забрањени плод.

Даљине у нама времена злог знаци
На супротне стране завитлаше прах
Месечине сјај сакрише облаци
Тама свуд се просу што прекида дах.

Над растанком нашим заплакаше ветри
Песму људског бола Божанског семена
Пред браном што дижу године и метри
За два тужна сужња, простора, времена.

Још у мени ти си оним делом својим
Који стоји изнад свих закона смрти
Знам док ово пишем ја у теби стојим
Узалуд нас деле нестварни минути.

НАРЕЂУЈУ, ТЕРАЈУ, ТРАЖЕ

Наређују ми да се одрекнем себе
Да сећања стара у подсвест погребем
Руше ме с десна, с лева удружено
Да не живим усправно него опружено

Терају ме ко уморну птицу у пољу
Земљу ми отеше да ми дају бољу
Корак ми сапињу да не сломим ногу
Да говорим морам кад мислим не могу

Памет ми окрећу за триста степени
Да су бели лажу дани зацрњени
Траже ми да језик прилепим уз непца
Док ми додељују водича за слепца.

УМРО ЈЕ ТАЈ И ТАЈ

Умро је тај и тај, уважени тог и тог
Слика преко целог екрана
Пресече ме преко пола
Знам човека, пре три дана
На истој овој телевизији сам га глед'о
Читав сат је разјашњавао нешто
Нама што нам никад ништа није јасно
Тог дана ми је деловао тако бесмртно
Пун живота и знања
Био је један од оних пробраних
Крцатих свим тајнама и свим знањима
Уважених и негованих за алеју великана
Биће ово велики губитак за нашу надземну заједницу
А велики добитак за подземну алеју великана.

КРОЗ ПРЕДЕЛЕ МАШТЕ

 Одбацише људи Божје провиђење
Похрлише својски кроз пределе маште
Многи остварује своје сновиђење
У згуснутој магли кроз године таште.

Живот није крађа иза Божјих леђа
У шта неки себе убедише лако
Калдрму година моћна рука ређа
Ал то скрито бива за око опако.

У СВАКОМ ТРЕНУТКУ

У сваком тренутку битно је где си
Ал небитно није ни где сањаш да си
Јер тамо где стојиш твоје тело стоји
А тамо где сањаш твоја душа хрли.

Неважно није ни с ким си у друштву
Исто, ко што није с киме су ту мисли
Некад док си овде ти си више тамо
Некад док си тамо ти будеш и овде.

Присуство и одсуство ускладити треба
Да душа и тело у једно се стопе
И да све у свему складношћу запева
Бесмртности песму гласом васионе.

РОБ ПОСЛЕДЊЕГ ДОБА

У чаробном кругу маркираних роба
Малакс'о посрће роб последњег доба
Јури не би л' стиго бренд који је тражен
Статус да прибави и буде запажен.

Транспарентан ,,живот'' пред очима света
Где се марка воза ил се марка шета
Дваес' четри сата складно се одвија
Све марком мирише, цакли се и сија.

Видети све треба а и бити виђен
С елитом у тренду а не превазиђен
Подуго већ човек не цени се собом
Стога цену стиче маркираном робом.

Изузетност сад се модном марком стиче
Велегради светски ко близанци личе
Шарени се јавна сцена од марака
Од dolce gabbana до дуван чварака.

Од кад су градови псећа шеталишта
И кућни љубимци без марке су ништа
Педигре отвара и газдама врата
Да осмотре свет, с оног, вишег спрата.

У времену треба бити малко већи
Ил к'о возач марке, ил ко шетач псећи
Зато свако јурца своме привиђењу
Да утекне оном што је по рођењу.

Од блудне Европе старим путем свиле
Маркиране језде бесне коњске силе
Спутани кубици у последњу марку
Неретко заврше у дубоком јарку.

Моћници из врха политичке клике
Само златне носе ручне часовнике
И одела boss као Корлеоне
Па ономе доле злобом уши звоне.

Још ако погледне модерне мадоне
Како транспарентно окрећу iphone
Склизнуће у момче нуто, обмануто
Чији ће се разум помешати љуто.

Али немај бриге потрошачка клико
Ни лудило није чудо баш колико
Телефоне умне светске фирме праве
Где подбаце људи добациће справе.

ЗЛО СЕ СЛЕЖЕ

Чародејством демона и меса
Обезвређен ко пластична кеса
Понос глача испред оштрог мача
Диже песме у долини плача .

Смрт се тови утихло ридање
Да сва глина јурне у играње
Наопако поређани дани
Голицају на смех у апсани.

Зло се слеже општи полом спрема
Гнусни полом њему кога нема
Чародејством демона и меса
Избрисаном из живих словеса.

СТИД МЕ ЈЕДЕ

СТИД МЕ ЈЕДЕ, А КАКО ЈЕ ВАМА
ШТО НА ПЛИМИ ПОНОСА ПЛОВИТЕ
ДО ЛАКАТА КРВАВИМ РУКАМА
СЛАСТАН УЛОВ СЕБИЧНО ЛОВИТЕ.

СТИД МЕ ЈЕДЕ, СИНОВИ ПОНОСА
ШТО С ОБРАЗА РУМЕН УКЛОСНИСТЕ
ПА ГРАБЕЖОМ ОД ГОЛА И БОСА
ДАНАШЊИЦОМ СУТРА ЗАКЛОНИСТЕ.

СТИД МЕ ЈЕДЕ, ОД СЛЕПИЛА ВАША
ВРЕЋО МЕСА И ПЕПЕЛА ШАКО
ШТО ОПЕЛОМ СУПРОТ ОЧЕНАША
НЕВИДЕЛОМ ЗАЂОСТЕ ОЛАКО.

СОЛИ НЕ ОЛОВА

Браћо драга, ко ја изгажена
Од овога крда поражена,
Да су нама они стари дани...
Кад се људскост танџарама брани,

Да купимо праха и олова
Па по крду дебелих волова
Ожежимо медвеђим зрневљем
Врт би овај већ био оплевљен.
Али како касно се родисмо
За танџаре старе више нисмо
Да нам с грбе нестане болова
Сад нам треба соли не олова.
Ум је данас оружје једино
Од Бога је, притом и јефтино
За ношење лак и за повући
С њиме треба волине потући.