Ви, непробуђени, а већ устали из кревета
Не заборавите да навучете маске са ноћних ормарића
Пре но што се уплетете у уобразиљу света
Саставите свој лик од сломљених стаклића.
Ви, оправдани светом, што уткасте се у земаљски рај
Не дозволите комедији дана да започне без вас
Углачајте у образине сивилом отупљени сјај
И наштимујте по нотној свесци милозвучни глас.
Ви, што проносите слику топле крви и разиграног меса,
Од данас, до сутра кроз надметање чулних снага
На веселом балу живота одиграјте свој део плеса
У оргији изврнутог раја, по ритмовима вуду мага.
Нема коментара:
Постави коментар