Измећу коњских репова зависти и злости
Јутром до вечери привезан расчеречен
Проклетињом својом провалију бездану мости
Не чувен обалом левом, десној недоречен.
У долини порока цветови цветају адски
Око врата камен вуче, од срца, тучан, братски
У тамној сласти дрхте с улара сишли дамари
Над гомилом стрвина јате се стрвинари.
Раздражена мрзост режи на све човеку налик
Исукала смрт корбаче за веснике будног ума
Веђе ноћи намрштила звер светиљки палих
Урликом пресеца ноћ у мртвој тишини шума.
Нема коментара:
Постави коментар