СВЕТУ ОКО НОГУ
Из средишта света и срдаца људи
Првим у последњег Бог кроз време сишо
Отказа му свет пуномоћ да суди
Још му оста власт над сунцем и кишом.
По ратишту иде броји своје мртве
Понеког из канџи смрти, тек уграби
Избрани његови у свету су жртве
Љубљени његови у свету су слаби.
Никад не заноћи у раскошном дворцу
Одмор у затвору нађе и лудници
Што је презир свету то је мило Творцу
Који сузе брише, њој јавној блудници.
Потлачене воли жали њих што тлаче
И једни и други мила су му чеда
Радосни га неће па с тужнима плаче
На радосне исто, сажаљиво гледа.
Бог не воли нећу а воли не могу
Свемоћ му се строши у људском свехтењу
Зато се сад свету мота око ногу
Надиђе га светски човек по чувењу.
Нема коментара:
Постави коментар