МИ СМО

МИ СМО

Ми смо за слободу гинули у ходу

Бивали без прага и државног здања

Лешеви су наши сејани у воду

У со мора још нам со суза потања.


Ми смо светлост света узнели на брдо

Распетог Балкана судилишта света

Где падосмо с неба за знамен и чудо

Божур нам из крви кроз векове цвета


Мајке нам затрудне светлошћу и сољу

Па се стекну чете господара таме

Нерођене да нас у утроби кољу

Бабици у руке тутну оштре каме


УМРЕЖЕНИ

Мамоновим умрежени мрежама

За који сребрњак и нешто сујете

Испредају нити пауковог братства

Лове обезглављене муве и ждеру у сласт

Дишу месом које на роштиљу страсти цврчи

Мрзитељи оних што их жале

Воле математички прецизно

Себично, користољубиво.

Упоредо са њиховим сенкама

Узрастају блиндирани зидови Вавилона

У вечној смрти савивши гнездо

Упорно одбијају да се роде и у живе пређу

Трајемо у истом времену и простору

Као вода и уље

По вас дан се мешамо

Да се никад не помешамо.

Обесправљени на нишану плаћеника

Смирено чекамо усуд

Ако се изузму ловци ниједно нас око не види

Захваљујемо крвопијама

Што нас ослобађају сувишног терета

Док кључари времена закључавају катанце

Ти у мени и ја у Теби путујемо кроз време.

СВЕТСКИМ ПРОЈЕКТОМ

Велики архитекта пројектује покретне стубове легионског храма

Парини бојовници јуришају на амбасаду Небеског Јерусалима

Пара располаже правом вета у договорима између народа

Светска кула заузима позу торња у Пизи

Тешко правима у извитопереном свету

Све се врти око различитих љубави

Око себичне љубави шири се ореол несебичне мрзости

Сажаљење према мрзитељима још није љубав

Дани се испуњавају као домаћи задатци

Хибридни четвороношци потврђују васељенски идентитет

Располућених двоножаца

Потрошачи пара и времена подупиру апетит узурпатора

Злочиначка удруживања неопходност у служби опстанка

Опстати независно у којим оквирима и оковима

У кавезу или на ланцу ко те пита

НЕПУНОЛЕТСТВА

Не умем да живим до црте не чуди се што оставих пиће

Плитки људи пију из чаше, дубљи из бокала

Бездане душе суше бачве и буриће

Па се траже и не нађу испод кафанског астала.

Не умем да волим без лудости и скандала

Само љубави бурне имају снагу што узноси

Саткан сам од јаве и снова и светлих идеала

Године су ми трње а дани неутешно боси

Не умем у каквој гомили да приземљим радост

Од силаска стрепим да се на дну не удавим

Живим, Бог би га знао коју по реду младост

Догодине јубилеј, мали, треће пунолетство славим