уторак, 4. јануар 2011.

Црквено државни непријатељ број 1.



Ко сам ја бедни црв да се дрзнем и устанем у заштиту онога који данас све нас Србе Светога Саве заступа пред Богом. Који држи Србски штит вере Православне над Симеоновим Народом Српским и његовом распетом Србијом. Ко сам ја последњи од последњих да браним њега, који Мачем Духа Светога задржава аждају зинулу да нас у једном зеву прогута. Ко сам ја од противника Србских обезнађен, да њега усамљеног и прогнаног али не самог, са кацигом Наде на глави и Христом у уму, срцу и души, називам Владиком а не непријатељем. Ја јесам, непотребни слуга Христов, најмањи од најмањих и последњи од последњих, Србин Светога Саве, и то ми је сасвим довољно за радостан живот на земљи. Не треба ми туђе, поносан на своје, умем и гладовати и сит бити у Христу Исусу који ми даје моћ.

Сви који хоће да живе праведно у Христу Исусу биће гоњени, а зли људи и варалице напредоваће од зла на горе варајући и варјући се . Доћи ће дани када ће вас искључивати из синагоге и чак ће вас убијати мислећи да Богу служе”!!! Говори Господ. Дакле не искључивати из Цркве која сабира а не гони, него из синагоге која је Господа Исуса Христа изгнала и рукама Рима распела. Писано је не говори ружно о старешини свога народа” али како се не запитати  претвори ли се црква наша у синагогу ако патријарх наш пали свеће у синагоги и спрема ли се она да нас овога пута и коначно распне рукама римског папе? Испуни ли се пророштво Господње? Где несташе Свете Речи “Клањај се Господу Богу своме и њему јединоме служи”!!!

Да видимо, чиме се огреши Преосвећени Владика Артемије и постаде црквено државни и државно црквени непријатељ број 1. Чиме заслужи мржњу и прогон од стране државне цркве ако не вером Христовом којом  се свим срцем, душом и умом једном за свагда поклонио, и заветовао душу своју Господу Исусу Христу те оставши веран Завету не хтеде да се поклони лажним боговима, ЕвроАтлантизма и од њих инсталираној држави Косово. Часно је бранио и брани своју Србску Православну Цркву, своју државу Србију и свој Србски род, своје Богом поверено стадо, зар му се то урачуна у грех?

Откуд онда толика повика и хајка на Преосвећеног Владику Артемија? Чиме се он тако силно замери, да га његова дојучерашња браћа у Богу, пред Богом рашчинише и римском праву предадоше. Чак му забранише да врши Свету Литургију. Којег ли парадокса, док западне секте вршљају Србијом и уживају сва права дарована римским законом, дотле тај исти закон гони Србског Владику. Коме смета Света Литургија Светим Апостолима успостављена и Светим нам Савом предана. Смета истим онима или ономе, којима и коме смета све Србско, Србска ћирилица, Србска песма и књига, Србско име и Вера.  Смета ономе који треба да дође у Србски Ниш и који не може да дође дог га Света Литургија Силом Светом задржава.

Пријатељство Цркве и државе тешко је искушење за Цркву које лако може да се претвори у противзакониту прељубу. Пријетељство са светом лако се преокрене у непријатељство према Богу. Заручница Христова, намамљена несветим даровима, може да постане прељубница кнеза овога света. Десило се то у историји са Западном римском црквом. Од тад је римокатоличка црква постала државно политичка организација освајачког типа. Овај долазак у Ниш био би круна освајачког похода Нато пакта предузетог против Србије. Преосвећени Владика Артемије задржава да се освајач крунише јер где је Божија Литургија ту је и Бог а “Бог се не да злим кушати и сам никога не искушава”.

Грешни раб Христове слободе
Рајица Марковић.

Нема коментара:

Постави коментар