СВЕТОСАВЉЕ ПУТ ИСТИНСКОГ ЖИВОТА

Коју реалну тежину има морање на које се, готово сваког дана, позивају многи незвани гости који куцају на вратима сваког од нас милионски незапослених житеља Србије. Коју тежину има то морање које се углавном заклања позивањем на децу која морају да живе, као сав нормалан свет. Да ли се ти приморавани сморови запитају шта је са нашом децом, са децом нас,  који нисмо били њихове среће, или нисмо имали добре везе као они, или, што да не, због људске искрености нисмо ни тражили нешто што нам већ није омогућено легалним путем. Не ти се не питају ни где их шаљу, ни ко иза тих врата на која их шаљу живи. Таквима је једино важно да своје плаћеничко морање изврше, и за извршено добију загарантовану плату. То плаћеничко морање нема никаквих додирних тачака са људским морањем, где савест нагони човека да чини нешто противно својој вољи. Ових дана у крагујевачком Корман пољу петсто полицајаца је аститирало геометрима да изврше размеру туђег земљишта које  град Крагујевац продаје за своје потребе, по цени коју је сам одредио. Град који има плаћеничку силу нема намеру никога да пита хоће ли или неће, уместо хоћеш, нећеш, ту је морање. Дакле пљачка, уз оружану асистенцију полиције то више није обична него оружана пљачка. То је демократија која хара Србијом, руши све србско за рачун страног налогодавца. Морање с врха до морања на самом дну. Да видимо сад шта и кога  имамо на другој страни врата.

Миран човек, кротак, никоме се никад није замерио. Остао без посла после двадесет, тридесет година стажа у фабрици, коју су изграђивали његови преци и он. Вишечлана породица, којој је он глава и која у њему види једину сигурност и заштиту. И таквом човеку дође на врата неки смор, који мора, да приморава друге.

Распита се мало, види да је тај смор за службу смарања, поред плате, награђен и станом, и то не једним, него са два. Присећа се како је сам радио за стамбени фонд из кога ништа није добио ни он ни ико његов, како су му и отац и стриц као и сви његови ближњи и даљњи радили за овај исти фонд и као он, ништа нису добили. Сети се, са сетом, оног времена зајмова и изградњи комуналних предузећа од јавног значаја којима сад газдују неки нови људи, па га праведни гнев, лецка, стегне за гушу. Још ако му до ува дође, ил прочита у новинама, како ти нови људи продају радна места неким његовим комшијама, на пример, који за разлику од њега, немају моралних обзира и прекора савести. Опет га мало праведни гнев стегне за гушу. Из дана у дан праведни гнев расте, желудац се стеже на свако куцање на вратима.

Недужних нема сви смо криви за све беде и невоље које нам се натоварише на леђа и сви их требамо братски изделити. Тако резонује човек сачуване свести у простору и времену. На жалост таквих је данас најмање, а највише је оних који играју улоге, подељене од невидљивог режисера, ове погане представе у којој су главни глумци само бедни статисти међу осталим статистима и кулисама.

Крај ове представе може се назрети у једном болном и скупом отрежњењу свих оних статиста надувених сатанском силом и гурнутим у главне глумце и потонућем у непролазну несвест свих оних сила несвесних простора и времана. Дакле милион и по обесправљених људи у чија срца свакога дана праведни гнев долива по још коју кап на једној страни, и насупрот њих, разноразним пацовским каналима угурани у табор привилегованих, добро ухрањени плаћеници на другој. Кад се муком и невољом у овом првом табору оним капима гнева пробуди свест о безизлазу који простор и време једино нуде и кад се успостави оно морање звано борба за опстанак, многи први и последњи биће принуђени на преконоћну промену места.

Најављивани штрајкови који по правилу почињу од највећих поданика свих режима такозваних просветних радника, покушаће, надам се, овог пута, безуспешно, да замуте воду и уведу контролу у преко сваке мере нарасло незадовољство. За њима ће се укључивати плаћенички синдикати и преплаћене странке социјалдемократског опредељења, све у истој функцији замагљивања и контроле. Овај добитни милион транзиционих губитника не треба се дати никоме у руке, уместо тога ваља успоставити живи организам од овог милионског тела унутрашњим повезивањем свих појединачних чланова. Овом телу потребан је искрени Дух који ће га покретати по Божијем морању а то данас може једино преосвећени Владика Артемије.

Погледа Господ са неба да види има ли у Србији који разуман и тражи ли који Бога. И виде милионе људи како лутају, поред погаче гладни, поред воде жедни, од буџака до трњака, од невере до издаје, од издаје до  преваре. Са државницима без државе, с пастирима без пастира. Без посла, без хлеба, без наде у свету. Без сестре и брата, без пријатеља и друга. Гледа Господ очи оних што но виде, уши оних што не чују, срца она неразумна потамнела лажним сјајем  сребрњака. Гледа оне који се  сиромаштвом народним обогатише како окрећу главе од народа, на народ данас гадљиви, до јуче на његово лакоми. Гледа Господ безнадежне, неутешне, гледа с њим и Свети Сава из Србије са Небеса. Гледа народ како лута, своје стадо распуђено, десно, лево, низ стрмени. Никог нема да га врати с пута смрти и расапа, на Пут Христов, Православни, СветоСавски. Никог нема да га тражи залуталог у времену, изгубљеног у простору. Сви купују и продају, добра кола, сјајне дворце, родне њиве! Ко још стадом да се бави? Смилова се Господ благи на молитве Светог Саве, па прогнаном и по трњу распршеном србском стаду кроз Савино срце Свето, Духом сиђе са Небеса у Пастира Артемија и омразу фарисејску на Крст Часни натовари, да још једном са њим прође калдрмом виа Долорес. Да сњим гоњеним и Он гоњен све прогнано силом Крста Часног крепи. Да утеши безнадежне, да исцели раслабљене, Да развеже све сапете. Камен угла у камену, око себе угаоног све сабере распршене, све утеши неутешне, тело вишемилионско у своје да уобличи, живо тело мученичко, БогоЧовечанско Свето. Да задрхте пред њим моћним врата пакла разваљена, да се Србин из прашине у Царске висине вине, где ја часно Србин бити.

Ово што недостојан написах изли ми се у срце на Светога Саву ове 2011. године  у храму Светог Јована у Љуљацима при примању Светог благослаова од Преосвећеног Епископа Артемија. У његовим очима, очима свога срца видех и Христа Господа и Светога Саву и то морадох да посведочим.

Грешни раб Христове Слободе

Рајица Марковић

Кад се Свети Канони окаче мачку о реп тад се купује и продаје мачка у џаку!!!

Исто то само на други начин.

Превара наивних корисника од стране Телекома путем наводних јефтиних међународних разговора!!!

Кад се лаж зацари, стари лавови римског царства иду у заслужену од ђавола пензију. Други зуби данас прождиру хришћане заљубљене у истину и као они стари отрцани лавови и ови зарађују своју од ђавола пензију. Систем који функционише по принципу може да буде не мора да значи функционише као лавља чељуст. Ако си са нама све може да буде лавови постоје да прождиру људе, ако с нама ниси не мора да значи ми смо зуби слаби удружени јачи. Удружени у мачковом репу краду, лажу и варају приде то су зуби новог савременог лава што никад не риче ал никад не спава. Дакле Телеком та озбиљна фирма око чије продаје се у Србији задњих месеци сломише многа копља није по себи ништа ново један зуб у вилици антихришћанског лава. У обраћању Тимотеју своме верном чеду Свети Апостол Павле каже да ће у последње дане због умноженог безакоња охладнети љубав многих. Ако видимо која злоупотреба свега и свачега влада, и како је људи спроводе хладна срца без кајања, схватићемо да дани земаљски измичу и крају се примичу. Још само да се и званично зацари онај који царује многим охлађеним срцима. А зацариће се општом омразом изазваном општом злоупотребом, у жељи да ове скину с власти, поставиће њега само да се њих ратосиљају, а он ће сам бити збир свих њихових гадости. Само они Богом изабрани и чувани сачуваће своје душе од овог сина пакла и погибли. Да се вратимо сада оној превари из другог дела наслова у којој Телеком вара кориснике својих услуга. Телеком је “добар” и у тој својој “доброти” у својим интернет понудама нуди повољне разговоре са иностранством. Како у Словенији имам родбину са којом бих био рад да се чујем, уплатио сам наивно двеста динара, ја који од овог олоша на власти добијам месечно две хиљаде динара на име једног дечијег додатка, за живот шесточлане породице. Бела куга по пројекту међународног олоша. Дакле, уплатим двеста динара, јер по Телекомовој слаткој причи минут кошта четири динара и осамдесет пара. Уплатим и већ наивно замишљам сад ћу да се испричам за све оне године у којима сам био ускраћен. Али не лези враже, после испуњене процедуре и окренутих назначених бројева од стране говорног аутомата, после укуцавања позивног броја добијам обавештење, наравно од аутомата, да сам бирао забрањен број. Окренем други трећи, пети. Променим и земљу, изнова прођем процедуру аутоматског навођења и ништа, све исто, забрањени број. Онда се сетим оног слогана, може да буде али не мора да значи. Значи ови јефтини разговори могу да буду остварени само између привилегованих корисника Телекома. Док сам се безуспешно бавио покушајима повратку слуха глувих телефона, на вратима ми куца поштар. Донео рачун за РТС који узгред не гледам чувајући себе од отрова лажи који та икона звери деценијама бљује са својих канала. Поштар каже да само ради свој посао, исто онако ревносно као и усташе у Јасеновцу и другим стратиштима Срба, мислим ја. Шта да му кажем кад је стока сатанина, из сточног фонда произведеног тим истим РТС-ом. Тако драга браћо Срби у свету теку тужни дани Срба прегажених сточним фондом. Па ако имате нешто пара за бацање ви уложите овде где ће Вас о једном трошку покрасти и окривити.

Грешни раб Христове Слободе

Рајица Марковић

Пројекат међународног олоша

Кад Свети човек постане државни непријатељ а држава народни непријатељ, држава постане сурови господар а не слуга, неминовно губи благодат Божију и уместо ње влада сатанском силом. Сатанска сила која се обрушила на србски народ узурпирањем приватне својине, силом закона претвара своје грађане у државну својину. Растакање села последњи је стадијум метастазиралог карцинома који убија Србију. По пројекту Европске Уније на гробу Србије успоставља се темељ светске државе олоша са самим ђаволом на врху. Ову светску државу олоша вековима изграђују изроди свих земаља и народа који издајом олошаше до последњег олоша.  Том међународном олошу, покретаном ислључиво себичним сатанским користољубљем, ништа није свето, шта више олош ужива у рушењу светиње. Ови мрзитељи светиње са садистичким уживањем раде свој проклети посао рушења Светиње, Човека, Породице, Цркве и Државе. Олош заводи лажима и преварама, себично граби и претовара своје приватне рачуне а државу и народ гура у дужничко ропство. Олошаше народи па им олош дође на чело свих институција. 

Мир претворише у необјављени рат међународног олоша сопственом народу  који се не одрече позива на служење упућеног од Сина Божијег. Царска власт Богом постављена паде од међународне завере олоша који пожеле да влада уместо да служи. Вођен оним олошем који због непослушности Виноградару и његовом Сину остаде без повереног му винограда, овај у злу удружени међународни олош, и дана данас руши и преорава виноград Божији. Изађи из себе из свог националног бића и постани члан међународне организације олоша. Ово је рецепт за најлакши пут до успеха у овом свету, и вечне казне у оном. 

Међународни олош братску љубав замени мржњом упакованом у лицемерну финоћу и док мазно прича на срцу му лежи седам гуја отровница. Олош белим рукавицама скрива ђаволске канџе. Кад прича три нечиста духа као три жабе искачу му из уста. Међународни олош не ратује само против човека него првенствено против Бога чије законе и наредбе руши а Бог је са човеком нераздвојно себе везао својим светим Духом и слободном људском вољом. Заведен сатаном међународни олош заборави да се нико ко је против Бога ратовао није прославио. Бог прославља оне који њему служе. Овај међународни олош  путем сатанским  у СветоСавски виноград дође, а како дође тако ће и да оде.Ђаво га донео ђаво га однео, само треба да се Србин сети,  прекрсти, и каже иди од мене сатано.

Балкан је био, јесте и биће гора кушања. Ми, Срби, Божији смо Виноград Христовог чокота, рукосад Светитеља Симеона и Саве, благочестивих отаца наших.. Виноград Божији на гори кушања најбоље родове даје. Кроз векове нам непријатељ заламаше  лозу по Божијем допуштењу и ништа више од тога. После сваког овог заламања плодови му увек бољи беху а чокот небесима ближи. Како било, тако јесте и биће, док је света и века, док је Бога и човека, и док сунце свиће.

Грешни раб Христове Слободе

Рајица Марковић

О Божићној посланици Хијерарха

Прођоше Божићни празници а ми транзициони Срби од верског Хијерарха добисмо Божићну посланицу и то сви и они који имаше Божићну печеницу и они бројнији којима печеницу поједоше други “способнији”.

У Божићној посланици Хијерарх са државним структурама срасле цркве мори себе и Богом поверено му стадо актуелним питањима као што су  злоупотребе разноразних слобода  кроз области природног и неприродног у људском животу, o напретку информативног система и његове злоупотребе, трговине људским органима и т.д.

Пре отприлике годину дана његов имењак и колега из синода Иринеј Буловић дао је теолошко мишљење о завештању органа лица страдалих несрећним случајем и у том мишљењу позитивно се изразио о трансплантацији људских органа. Ремонтовање људског тела савим је дакле у складу са законом Божијим усклађеним са владајућим законима тршишта и капитала. У међувремену, у јавност је исцурела вест да се органима отетих Срба на Косову трговало на светској сатанистичкој пијаци и то под будним оком међународне заједнице(светске владе засад још у тек прозрачној сенци). Са том и таквом међународном заједницом Преосвећени Владика Артемије није хтео да уђе у процес међусобног уважавања по антихришћанским стандардима од те заједнице диктираним, и због тога сноси последице прогона.

Хијерарх је у Божићној посланици позвао вернике на верност цркви и на ненаседање секташким лажима и неистинама којима појединци покушавају да како рече пољуљају ауторитет цркве и  поставе своје самозване вође за лажне ауторитете, мислећи вероватно на Преосвећеног Епископа Артемија. Неумесно је ово изједначавање непроменљиве Божије институције на земљи са њеном хијерархијском јерархијом у времену од променљивог људског материјала. Неумесно и готово невероватно налик папској непогрешивости. Непогрешивих у Српској Православној Цркви нема зато и постоје Свети Канони да све заблуделе у непогрешивост врате са погрешног пута. Вратимо ли се црквеном историјом уназад видећемо да се у састављање црквене хијерархије неретко мешала воља силника овога света. То је нарочито било изражено у време титоизма када је поред Божије деснице и мимо њене воље хијерархију из својих редова рукополагала и комуњарско удбашка левица, зашта постоје бројна сведочанства.

Било је овога и у нашој ранијој историји тако да је и Свети Владика Николај морао да уз помоћ народног Богомољачког покрета враћа Бога у обезбожену хијерархију.

Светост, победа Духа над телом и над светом, никад није била одлика већинске јерархије већ се пројављивала кроз ретке појединце често не много цењене па чак и гоњене од самог хијерархијског врха. Зато су у Цркви Светоотачки Канони једини непогрешиви путокази за све чланове Цркве.

Божији ауторитет  се не да злим кушати и никаква лаж не може да пољуља ауторитет Божији, јер Бог је Апсолутна Истина и у њему нема места лажи. Конкретно овог пута ауторитет црквене хијерархије  пољуљан је неискреношћу представника саме те хијерархије. Неискреност црквених јерараха пред својим народом, на који гледају као на гуске у магли, једини је разлог пољуљаног ауторитета не Цркве него црквене хијерархије. Нескривеном језуитском доктрином по којој циљ оправдава  средство у актуелном инквизицијском прогону Епископа Артемија црквена хијерархија је навукла не себе несимпатије свих слободољубивих и истинољубивих људи, који се згражавају невитешким герилским ратом три лоша против Милоша који се води свим средствима овога света, од новинара до полиције и суда.  Пад ауторитета  хијерархијског врха кулминира противканонским прослављањем празника са онима који су Сина Божијег и оснивача Цркве, Господа Исуса Христа распели. Поред свега тога црквена хијерархија сама себи довољна, државном силом чувана, по угледу на политичке моћнике игнорише глас сваког забринутог верника.

У својој посланици Хијерарх се бави лепотом рађања и материнства и то онако овлаш на књишко, теоретски животно незаинтересован, неискрен начин. Као и увек до сад црквена хијерархија оптужује индивидуалну мајку Српкињу за индивидуални абортус а мајку Србију која својим нечињењем ове индивидуалне чедоморке подстиче на грех чедоморства изузима из кривице. Као главни узрок греха чедоморства Хијерарх наводи нарасли хедонизам што је само делимична истина и замена теза. Основни узрок овог материнског греха јесте сиромаштво, небрига од стране државе о породици и деци ускраћивањем родитељима основног права на рад и живот од свог рада. За ово основно право данас су ускраћени бројни Срби робовски експлоатисани од стране оних хедониста у односу на које су вишеструка већина. Хијерарх такође као да није упућен да се у Србији коју сатире све па и бела куга право на дечији додатак остварује до четвртог детета а да пето дете то право губи. Ако из ових података не може да извуче закључак шта се у Србији догађа на делу даћу себи слободу и закључићу уместо њега.  У Србији се ограничава Богом дана слобода рађања као некада народу Израиља у мисирском ропству, док је био народ Божији. Ово је сасвим супротна тачка гледања од оне са које је Хијерарх гледао пишући своју посланицу. Дакле ово чедоморство у већинском случају није производ хедонизма него ускраћених животних права и слобода.

Ипак је добро што је једна од тема Хијерарховог обраћања био друштвени хедонизам који раздире друштво,  што је само по себи питање на месту јер је хедонизам у Србији паразитска болест повлашћених група а не филозофски правац. Повлашћених може да буде само тамо где је и ускраћених па се ово питање треба размотрити вишестрано. Међутим није на месту што се ово питање поставља половично, наиме не бави се сопственим хедонизмом односно хедонизмом црквене јерархије чији је он Хијерарх и која хедонизмом својих јереја и архијереја може да служи већини поштених транзицијом осиромашених верника за негативан пример. Док већински део народа, искреног а не “способног”, једва преживљава и док се онај део “способних” бездушно иживљава црквена јерархија се башкари у изобиљу, идентиификујући се са “способним транзицијским добитницима”. Радује се са радоснима, слави са богатима, док за жалосне и сиромашне нема ни места ни времена. Уместо да ово друштво надахњује Духом Истине, да га лечи  од светских болести тела, духа и ума, она сама подлеже овосветској епидемији. Узгред, хедонизам о коме Хијерах у својој посланици говори намеће се као једини животни стил са државне телевизије а црква има свог представника у државној комисији која се бави квалитетом телевизијског програма. Хедонистички стил живота који нам се са свих страна намеће у директној је супротности са хришћанским, јеванђељским начином живота. То је животни стил умно, срдачно и душевно помраченог човека вођеног сатанско садистичким иживљавањем, дакле озвереног човека који је у своје крваве руке приграбио сву моћ овога света. Овај животни стил није под једнаким условима доступан деци чији су родитељи у процесу транзиције остали без посла као онима који су им родитеље оставили без посла. Ова деца ће од наметнутог хедонизма у почетку покупити неке мрвице зле слободе које им се нуде као мамац а на крају завршити као жртве истих оних звери које су им и родитеље оставиле без посла.

Да ли се црква одржала на висини коју јој је Бог наменио или се сурвала  у послове овога света и да ли данас делује као још једна политичка организација и лицемерни замагљивач у сврхе тако неопходне друштвене магле питање је за видиоце. Виделац често заврши као јеретик или секташ на папско инквизицијској ломачи, тако да није чудо што данас многи видиоци на гласу уједају своје језике у некој мишјој рупи.

Одговор на питање секташ или не за сваког од нас даће сам Господ Исус Христос и Свети Симеон и Сава на Страшном Суду. Ако је у транзиционом процесу стварања "способних" искреност постала секташење онда ја добровољно сам признајем да јесам секташ. Све што је тајно постаће јавно тако и питање ко је од нас искрено служио Богу породици и свом Србском роду објавиће се јавно као што ће се јавно објавити и свака јудеомасонска Тајна Безакоња.

Шта на крају рећи о обраћању Хијерарха верном народу на празник Христовог Рождества. Ако се речи упореде с делима уочиће се ту много старог квасца лицемерско фарисејског.  Виделац који види уместо тела Христовог уочиће два тела у магли, Каина који се опија Авељевом крвљу и Авеља расутог у гушчије јато који својим већинским делом још није упознао истинског Христа. Тама, до сад непробојна, почиње да показује прве пукотине пред једном звездом која најављује рођење Праведника кроз Преосвећеног Епископа Артемија, зато и није чудо што се ова посланица завршава позивом на верност црквеној хијерархији. Све дакле подлеже злоупотреби па и Божићна посланица мира. Ништа чудно, ништа изненађујуће у нашим условима и нашим међуљудским и међуинституционалним односима.

Све ово не би се могло десити да се не испунише речи Светог Апостола Павла да ће људи свесно одбацити истину и одабрати лаж. Ово је дакле време опште апостасије и демократског зацарења лажи. Већина ћути безбрижна за ствари душе. Тражи себичне везе у свеопштој вековној магли за задовољење основних потреба свога тела. Привилегована хедонистичка мањина граби ничим заслужено, купљено продајом душе. Свако само ради свој посао који је на сасвим супротној страни од оне коју му налаже Бог и савест.

Црквено државни непријатељ број 1.

Ко сам ја бедни црв да се дрзнем и устанем у заштиту онога који данас све нас Србе Светога Саве заступа пред Богом. Који држи Србски штит вере Православне над Симеоновим Народом Српским и његовом распетом Србијом. Ко сам ја последњи од последњих да браним њега, који Мачем Духа Светога задржава аждају зинулу да нас у једном зеву прогута. Ко сам ја од противника Србских обезнађен, да њега усамљеног и прогнаног али не самог, са кацигом Наде на глави и Христом у уму, срцу и души, називам Владиком а не непријатељем. Ја јесам, непотребни слуга Христов, најмањи од најмањих и последњи од последњих, Србин Светога Саве, и то ми је сасвим довољно за радостан живот на земљи. Не треба ми туђе, поносан на своје, умем и гладовати и сит бити у Христу Исусу који ми даје моћ.

“Сви који хоће да живе праведно у Христу Исусу биће гоњени, а зли људи и варалице напредоваће од зла на горе варајући и варјући се” . “Доћи ће дани када ће вас искључивати из синагоге и чак ће вас убијати мислећи да Богу служе”!!! Говори Господ. Дакле не искључивати из Цркве која сабира а не гони, него из синагоге која је Господа Исуса Христа изгнала и рукама Рима распела. Писано је “не говори ружно о старешини свога народа” али како се не запитати  претвори ли се црква наша у синагогу ако патријарх наш пали свеће у синагоги и спрема ли се она да нас овога пута и коначно распне рукама римског папе? Испуни ли се пророштво Господње? Где несташе Свете Речи “Клањај се Господу Богу своме и њему јединоме служи”!!!

Да видимо, чиме се огреши Преосвећени Владика Артемије и постаде црквено државни и државно црквени непријатељ број 1. Чиме заслужи мржњу и прогон од стране државне цркве ако не вером Христовом којом  се свим срцем, душом и умом једном за свагда поклонио, и заветовао душу своју Господу Исусу Христу те оставши веран Завету не хтеде да се поклони лажним боговима, ЕвроАтлантизма и од њих инсталираној држави Косово. Часно је бранио и брани своју Србску Православну Цркву, своју државу Србију и свој Србски род, своје Богом поверено стадо, зар му се то урачуна у грех?

Откуд онда толика повика и хајка на Преосвећеног Владику Артемија? Чиме се он тако силно замери, да га његова дојучерашња браћа у Богу, пред Богом рашчинише и римском праву предадоше. Чак му забранише да врши Свету Литургију. Којег ли парадокса, док западне секте вршљају Србијом и уживају сва права дарована римским законом, дотле тај исти закон гони Србског Владику. Коме смета Света Литургија Светим Апостолима успостављена и Светим нам Савом предана. Смета истим онима или ономе, којима и коме смета све Србско, Србска ћирилица, Србска песма и књига, Србско име и Вера.  Смета ономе који треба да дође у Србски Ниш и који не може да дође дог га Света Литургија Силом Светом задржава.

Пријатељство Цркве и државе тешко је искушење за Цркву које лако може да се претвори у противзакониту прељубу. Пријетељство са светом лако се преокрене у непријатељство према Богу. Заручница Христова, намамљена несветим даровима, може да постане прељубница кнеза овога света. Десило се то у историји са Западном римском црквом. Од тад је римокатоличка црква постала државно политичка организација освајачког типа. Овај долазак у Ниш био би круна освајачког похода Нато пакта предузетог против Србије. Преосвећени Владика Артемије задржава да се освајач крунише јер где је Божија Литургија ту је и Бог а “Бог се не да злим кушати и сам никога не искушава”.

Грешни раб Христове слободе

Рајица Марковић.

Србија се умирит не може

Е ПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА

И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА

У ЕГЗИЛУ

Званична интернет презентација са благословом

Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског  Г.Г. Др АРТЕМИЈА

• НАСЛОВНА
• САОПШТЕЊА
• ЧЛАНЦИ
• БОГОСЛОВЉЕ
• ЕПИСКОП

ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ: И ДАЉЕ САМ ЕПИСКОП "И даље сам Епископ рашко-призренски. Без валидне пресуде Црквеног суда, нећу се повиновати неканонским одлукама. Никакав процес против мене није покретан, вођен, нити има пресуде. Постоје само одлуке које су донели прегласавањем."- Вл. Артемије

КО СВЕ СТОЈИ ИЗА ХАЈКЕ НА ЕПИСКОПА АРТЕМИЈА "Улога непосредних егзекутора припала је актуелним члановима светог Синода, а то су заправо тројица тзв. Јустиноваца (Амфилохије Радовић, Атанасије Јевтић и Иринеј Буловић) и њихови следбеници (Григорије Дурић, Фотије Сладојевић, Јоаникије Мићовић, Теодосије Шибалић...)..." - Архим. Симеон » више...

Select LanguageSerbianAlbanianArabicBulgarianEnglishFrenchGermanGreekHungarianItalianRomanianRussianSpanishUrdu

Србија се умирит’ не може VII понедељак, 03 јануар 2011 12:31 ПИСМА ЧИТАЛАЦА У наставку доносимо неколико писама, обраћања и поетских остварења читалаца сајта Епархије рашко-призренске. 1. Помоз Бог браћо Срби! У име нас обичних људи, молим Вас да устрајете у борби против ових садашњих владајућих безбожника! Не бојте се, на правом сте путу! Већ дуже време се не слажем са начином руковођења нашом црквом, поготово од покушаја смјене покојног Патријарха Павла! Молим Вас да користите могућности нових технологија, крените тим путем, узмите емаил адресе, остварите контакт са нама, обичним људима. Данас један контакт, сутра два, прекосутра ... нисмо сигурно за потцењивање. Ако они баратају са медијима, па користите и ви ту могућност, али конкретно, оштро, документовано. Једино на тај начин можемо опстати. Ова данашња црква, нарочито њен врх, одала се личним материјалним вредностима, злату, продала је душу ђаволу, па се и доста народа одродило од цркве баш из тих разлога. Дакле, само напред, против проданих душа, лицемјера, покретних блиндираних трезора, пропалих политичара,  против зла! Бог, истина и Србија мора побједити! Отворите очи овом народу, не посустајте и не повлачите се пред њиховом медијском кампањом, одговорите им само јаче, сами ће себе уништити! Истрајте у Вашој борби, ради Бога! Немате право да одустанете! Љ. М. 2. Мир Божији Христос се Роди! Све што дише Божијим и Србским Духом са Вама је Преосвећени Владико. МОЈ ВЛАДИКО ТВОЈ БЛАГОСЛОВ ПРОСИМ Србија се умирит не може Док не врати Твоју Правду Боже Љуљацима Бог Цркву предаје Кроз потомке Пивљанина Баје. Хајдук зове Србство да се буди Да неверу небратску осуди Цркву чува Епископ с Хајдуком Пастир добри са питомим вуком. Из Љуљака Литургије брује Свети Сава на небу ликује Вековима добар рат се бије Некад Бајо данас Артемије. Србство бране од опаке звери Сам Владика и с њим калуђери Мало стадо ал велика вера Најуриће из Србије звера. Пустиња је место Богом дано Где се Црква крепи полагано Сваким даном прибира се стадо Што је за Крст распети се радо. Србија се умирит не може Око Крста док се сви не сложе Србин што сам опет се поносим Мој Владико Твој благослов просим. Грешни раб Христове Слободе Рајица Марковић Крагујевац 3. Ваше Преосвештенство Владико Артемије, браћо и сестре монаси и монахиње, Користим ову прилику да вам се јавим и да вам на овај начин изразим подршку и захвалност, што сте остали вјерни нашем светом Православљу. Живим у К. и кад сам на недељним литургијама у нашој цркви у граду М, моје молитве Господу су упућене за вас све, јер сте остали једини који сте јавно устали против овог зла које се појави у цркви нашој. Молим вас ако можете, пренесите најискреније поздраве од мене грешног, нашем јуначком Владици Артемију, да има на уму да смо ми Срби, гдје год да смо на овој планети с њим заједно у борби против сила таме. Мој емаил сада имате, а ако је потребно, могу вам дати и мој број телефона, јер ово је моја света обавеза да устанем у борби против надолазећег зла. Нека вас Бог прати у чува од сваког видљивог и невидљивог непријатеља, З. Р. 4. Ваистину се роди..! Хвала Богу има нас доста који Вас подржавамо и према сопственим моћима деламо, пре свега у молитви, правилном исповедању вере, неодласком на новотарске литургије, непристајањем на нешто нама страно и неприхватљиво, и наравно упућујемо људе на истину, а не на лажи којима преко медија трују народ. Молимо се за Вас, молите се и Ви за нас да Бог да снагу да издржимо до краја. С радошћу дочекајмо Божић  ХРИСТОС СЕ РОДИ!!! О. Р. 5. Часни Оци багословите, Овај дуго припремани црквени удар на верног Богољубивог и Родољубивог Епископа нашег Артемија вратиће се по носу онима који на њега ударају. Пошто нашег Крстоносног Оца са његове законске Епархије прогнаше људском силом, они га тиме само предадоше Сили Божијој. Пошто му људском вољом отеше Богом поверено место Епархијског Епископа, Бог га уздиже у Свеепархијског Епископа Српске Православне Цркве. Српска Православна Црква зидана вековима милионима Српских душа данас виси о једном кончићу који се зове Преосвећени Епископ Артемије. Где се он креће ту су и Бог и Народ. Одбацивши Преосвећеног Оца нашег Артемија врх "евроунијатске цркве" одбацио је и Бога и Светога Саву и васцели верни Народ србски. Покушај рушења Цркве представља врх рушилачког несветог тројства, рушења породице, државе и Цркве. Хвала Богу, Светима Симеону и Сави, Николају и Јустину и њиховом и нашем Артемију и верном Народу Српском ова врата пакла зинула да нас прогутају не могу нам ништа. Тој зверини нечастивој и незаситој у Србији ће почети да испадају зубићи, јер смо ми Тврд Орах СветоСавски. грешни раб Слободе Христове Рајица Марковић Крагујевац Христос посреди нас!!! И јесте и биће.    6. Поштовани Владико Артемије и драга браћо и сестре, Данас сам са веома добрим расположењем гледала видео са Литургије у Љуљацима у недељу коју је служио наш драги Владика Артемије са својом братијом. Ја сам ову недељу провела у своме дому и не идем више у оближњу Цркву, јер избегавам да се виђам са свештеницима који су незаинтересовани да посведоче ова наша последња времена. Опет, није да су сва срца замрла али немамо пастира-вођу. Народ се бори али није сигуран, сумњају и неки клецају. Мене је Ваша Литургија веома обрадовала као што и  треба и исто баш као и Ви мислим да се ми сједињујемо кроз невоље и да нас тако Господ све себи под скуте приводи. Иначе, наравно да постим и да се Богу молим, и понекад осећам мирис купине, нешто прелепо, кад се мој син и ја сретнемо после дужег времена и кад заједно седимо и причамо, или кад сам у некој теској тескоби. И зато верујем да нас Пресвета Богородица тако чува иако се више не причешћујемо. Чекаћемо да Ви дођете, да нам некога пошаљете да се с Вама браћо причестимо, како треба да буде. Са дубоким поштовањем, љубављу и вером да ћемо се ускоро чути, Д. Т.   7. Помоз Бог, љубљена браћо у Христу, Никада се нећемо сагласити а камоли учествовати са ,,инквизицијом,, која унесе немир исмутњу и који противно Богу и Божијим законима, жели да нас народ СВЕТОСАВСКИ, повуче у ад са следбеницима антихриста. Следећи Христов пут, мукотрпан, али сладак, јер је пут нашег спасења, заједно са нашим ВЛАДИКОМ АРТЕМИЈЕМ, остајемо вјерни своме извору ХРИСТУ СПАСУ, и нашој ИСТИНСКОЈ САБОРНОЈ И АПОСТОЛСКОЈ ЦРКВИ  Х Р И С Т О В О Ј !!! Породица Б. 8. Мир Божији Христос се роди! Часни оци шаљем Вам песму из моје књиге Разбојниково јеванђеље штампане 2009. године. СТАДО НА КРСТУ На Дедињу рајско воће трулеж једе Дивљаке јабуке гладна уста маме Пружају се кроз ноћ дечје руке бледе Девети је сат владавина таме. Оборише Павла да поставе "ђавла" Пљувачка ми с лица у нит се растеже Причвршћених руку са два тупа "чавла" Слушам где ми јаук слуху не досеже. Пастири!!! стадо на крсту а около звер је Језика пометених бијете плочу у клин Нокти вам у канџе а длаке у перје Ко ће да отвори кад закуца син. Часни оци Богу Хвала данас има ко да отвори! Просим Ваш благослов. Грешни раб Христове Слободе Рајица Марковић Крагујевац

Синод на Косову и Метохији Архимандрит Симеон: Удар на Епископа Артемија Aрхимандрит Симеон: Синод издаје Косово и Метохију