У младости бившој живео сам телом
Оном грешном страном вођен крвљу врелом
Срце моје беше вулкан који кључа
Пречником се кретах ватреног обруча.
А младост се пуста одужила беше
Смотрих око себе многи остареше
А ја на свет гледах очима детета
Опчињеног дивном игром пубертета.
Тад кафани нисам остајао дужан
Пред њом сам застајо вазда разоружан
Оном војском што јој у утроби кува
Чим се добош војни такне мога ува.
Од љубави жедан тад извор не бирах
Јер неколко пута умал дехидрирах
Шта се прво нашло ја жедно искапих
Ал жалости моје никад жеђ не напих.
Нисам био штребер светлим циљем вођен
Задовољан кожом у којој сам рођен
Не хтех да је мењам за шарену змијску
Ни ону најдебљу скупу крокодилску.
Нема коментара:
Постави коментар