Једни кажу браво, други кажу штета
Што не прими с њима дух овога света
Још га мајка земља усвојила није
Рођеног за Царство вечне поезије.
На земљи је странац, особа нон грата
На Небу га чека заслужена плата
Земља му је нужност не машта о срећи
Песник је Дух чисти не теломислећи.
Све грехове земне зачете трбухом
Кроз страдање крсно искупљује Духом
Одбачен од људи, ко зачетник вере
Да га љута неман земаљска пождере.
Одасвуд га гони глинени злохотац
Али над њим бдије поезије Отац
Земља би све дала да песника није
Смета јој то чедо Оца поезије.
Нема коментара:
Постави коментар