ТОГ ЛЕТА КОЈИМ ПРОЂОСМО БОСИ

Сећам се био сам у алкохолисаном стању
Како би то дефинисале стручне службе
Увијала се на сунцу ко змија на пању
Очигледно жељна људске дружбе
Била је смеђа дугонога и витка
Била је сочна једра и питка

Била је сан који заноси
Тог лета којим прођосмо боси

Неурачунљив злим дејством алкохола
Посрнух сужене свести до бола
Ништа ми не беше наклоњено
Ако се изузме присуство њено
А лето је било ко никад вруће
Сумрак се сливао чак у свануће
Све било је сан који заноси
Тог лета којим прођосмо боси

Кад се пробудих из алкохолисаног стања
Запитах је ко си, промуца Тања
Стајала је смеђа, дугонога и витка
Али без оног моћног напитка
Јесен је лишће бацала хрпом
С дрвећа старог над нашом клупом
Разби се сан који заноси
Тог лета којим прођосмо боси.