ЈЕДИНОСУШТНИ

Ту нема више Јудејина ни Јелина
Варварина ни Скита
У СветоДушном Царству Оца и Сина
Посвађана крв не влада племенима
Ту се душа са душом разговара и пита
Пре времена и по временима
Ту престаје временска рачуница
Без тежине лебде сви рачуни
Падају зидови земуница
Рађање се окончава остварњем Божије идеје
У повратку себи почетном све је
Светом почетку све се враћа
Син Оцу вечном и Брату браћа
Пре загађења човечије нутрине и околине
У трен магновења у искру која треба да сине
Пре хаљине телесне
И заблуде бесловесне
Пре потопа и раздеобе крви
У јединосуштни тренутак први.

БАРЕМ ЈЕДНОМ

Радиш, теглиш целог века
Одричеш се многих ствари
Ал од смрти нема лека
Увек дође, све поквари

Пролазна је слава тела
Што пркоси вечној души
Занос крви и пепела
У земном се праху сврши

Сви живимо живот један
Сиромаси, богаташи
Био вредан ил безвредан
Крајеви су исти наши

Барем једном да смо исти
Краљ и просјак као браћа
Без нотеса мирни, чисти
Пут на небо се не плаћа.

ТОГ ЛЕТА КОЈИМ ПРОЂОСМО БОСИ

Сећам се био сам у алкохолисаном стању
Како би то дефинисале стручне службе
Увијала се на сунцу ко змија на пању
Очигледно жељна људске дружбе
Била је смеђа дугонога и витка
Била је сочна једра и питка

Била је сан који заноси
Тог лета којим прођосмо боси

Неурачунљив злим дејством алкохола
Посрнух сужене свести до бола
Ништа ми не беше наклоњено
Ако се изузме присуство њено
А лето је било ко никад вруће
Сумрак се сливао чак у свануће
Све било је сан који заноси
Тог лета којим прођосмо боси

Кад се пробудих из алкохолисаног стања
Запитах је ко си, промуца Тања
Стајала је смеђа, дугонога и витка
Али без оног моћног напитка
Јесен је лишће бацала хрпом
С дрвећа старог над нашом клупом
Разби се сан који заноси
Тог лета којим прођосмо боси.

МОМ ДРУГУ ДРАГАНУ

Искапио си и ти своју чашу жучи
Сазнадох данас мој нестали друже
Ми почнемо оно што други одлучи
Болове с почетка други нам заслуже

Ух, што гадно боли овај живот мајко
Речи што си гут'о небројено пута
Наздрављајући мени, жив ми био Рајко
Чашом горког вина лица осмехнута

Што ти земља узе небо ти сад враћа
Оцу, мајци, журиш утекавши сину
Тамо где се бол у љубав обраћа
И где жуч не горчи у киселом вину.

ЈУРЊАВОМ ПРАЗНОМ

Јурњавом испразном отпалих умова
Свет мртвих скрену ширином друмова
Ја вам говорих у име Бога Оца
Ви избрасте сласти грехом владаоца

Име Господње у ком се прослави
Он је истински син Божје љубави
Владаоцем греха смртно обманути
Затиснусте уши не хтесте ме чути

Робови греха спаљене савести
Недостојни бисте моје благе вести
За сластима скотским трчећи сулудо
Са скотима другим сачинисте крдо.

СА ХРИСТОМ У СРЖИ

Са Христом у сржи, кроз векове дуге
Милом Богу служе, Богу миле слуге
Од љубави Божије срчика им сладни
Па их не разуме горки пород јадни
Боже руку пружи свој народ подржи
Народ ком си љубав испис'о у сржи

Све под овим небом Твојим Духом дише
Овде храст и трава Теби метанише
На свом Крсту вере патило се Србље
Печатећи љубав у срце све дубље
Печати су вечни Твога Божјег лика
И срж србског бића и храста срчика

Помилуј нас Боже, не пречуј нам вику
Храстове нам секу, чупају срчику
Рад Косова Божије раздиру Ти груди
Чупајући Бога и срца из људи
Боже руку пружи свој народ подржи
Народ ком си љубав испис'о у сржи

Тамо где је царство у прашину пало
И срце јунака Богу запиштало
Где земаљска слава небеској промину
Прослави се Боже победом у Сину
Мач потегни за спас братства што ти служи
Братства чијег Христа чупају из сржи.

ШТА ЈЕ ЧОВЕК

Искра Божја у земном пепелу
Живот сапет у смртноме телу
Душа жива Богом покретана
Жељом смртног тела ометана

Човек биће и скотско створење
Два у једном кроз времно борење
Ко ће кога силом савладати
Смрт ил живот душу зауздати

Сатворено за царство трулежи
Скотско тело у прашини лежи
Божјим бићем раскоти ли скота
Човек син је Бога Саваота

Раскоћењем човек себе божи
Царство Христа за још једног множи
Дух узноси до светих висина
У Христово Царство Божјег Сина.

ФУКАРА

Појела је Бога за њим своју душу
Са светлости сишла у стомака тмушу
Заслепљена режи подла и опака
На човека мучки јурне из стомака

Згрчена гомила животињских страсти
Зашени на сваки прасак бича власти
Попљувавши Бога и крсно распеће
Завидљива поста на свако умеће

Фукара продаде име за имање
По убиству вере сахрани надање
Отпавши од Бога корисним смерањем
Изједначи љубав са скотским терањем

Свезана зверина у свом страху дремље
Никад не изашла из грумена земље
За множење зверства додавањем броја
Фукара се коти у леглу несоја

Страхом животињства на ланцу морања
Летине спаљује парложи орања
У чопору кад је уједа не преза
Сналази се добро у систему веза

Фукара је накот оца лукавога
Злом напујдан против човека и Бога
Уместо да љуби и поштује боље
Она их подмукло на спавању коље

Роб света и века и телесних страсти
Нискост да достигне анђеоске части
Рађају се људи фукара се коти
Једни служе части а други срамоти.