субота, 29. март 2014.

ЉУБАВИ ОПРОСТИ ШТО О СМРТИ ПИШЕМ



Путем лажи стиже се у државу смрти
У својој профитабилној индустрији смрти човекоубица запошљава савести ослобођену радну снагу

На увек отворени конкурс
локалних и глобалних предузећа смрти јављају се смртоносци свих профила

Носачи авиона вредно грабе морем теглећи авионе на палуби
Авиони носачи експлозивних сејачица смрти уз најновије ноте популарне музике са својим се пилотима безбрижно сунчају на палуби тегљача

Смртоносан је живот у држави смрти, смртоносан и забаван
бар за оне које смрт не претекне у мајчиној утроби
ништећи речи рађајте се и множите се

Самољубљем ношени и свемрзошћу терани смртоносци мржњом дахћу

На демонијачком путу самоубиства убиство представља почетни корак

Медицина уредно пребројава лешеве заводећи их у електронску картотеку

Љубави опрости што о смрти пишем која ме са свих страна окружује
и не чуди се што те мрзи свет лудо богоносна

Послушан до смрти на крсту инвазију смртоносаца заустављаш на трен

Умирањем за све рушиш државу смрти коју неуморни зидари из почетка зидају

Носиоци смрти не пате од пада имунулошког система
зато се не чуди што популарност оваплоћених демона надјачава јеку црквених звона.

ГОСПОД ТВОРИ



Говорити и творити
А не празно чаврљати
Вечног Цара свуд дворити
А не мрцу угађати.

Где стрвином заудара
Ту смрт гробном тамом влада
Ту је јато лешинара
На крвавој гозби гада.

Ту те мрзе и проклињу
Ал ти воли и не брини
Господ твори милостињу
Сваком ком се криво чини.

РЕЧЕ МИ ЈЕДАН ЧОВЕК



Данас док седех испред суда
И кушах его на врућини
Ко ће попустити сунце ил луда
У инат и пркос злој лешини

Наиђе један човек туда
Културну зададе бригу ми ову
С очима црвеним од светских чуда
Прозбори слово о писаном слову.

Дани су тешки за културу,
Рече ми човек овај, један
Мислећи практично о свом туру,
И комад хлеба данас је вредан.

Књиге се, рекох, за живе пишу
А не за грехом умрле душе
Надсуштним хлебом књиге миришу
А топле се векне из пекаре пуше

Ви хоћете векну не хлеб са неба
Што овом свету живот даје
А свету хлеба истинског треба
Да уланчен с псима гладан не лаје.