РАСПЕТО СЕ СРБСТВО МОЛИ БОГУ С КРСТА

Пожелевши сјај злата пролазнога
Првородство газе и очинство Бога
Изљубише папску и руку и скуте
Па још шире љубав љубећ Арнауте

Од Царства Истине одсекоше себе
Да времену лажи служе за потребе
Из уста им масло а из срца гује
Истина се таји док се лаж казује

Ко брата не љуби ког очима гледа
Не љуби ни Бога што се оку неда
Ко поткрада брата робећ у слободи
Тај лажљивцу служи а брата заводи

Кров државни паде љуља се и кубе
Поглаври србски Арнауте љубе
Док се масло топи с поглаварских уста
Распето се Србство моли Богу с Крста

Иститнити Свети згрешисмо опрости
Праведниче не дај да нам крше кости
Обрати нас себи Оче од почетка
Да не падне завет Лазара нам претка

Христе Божји Сине презрених радости
Испуни се силом у нашој слабости
Разбежаше сви се али сами нисмо
Хиљаде нас с Тобом на Крсту једни смо.

СРБСКИ ЈУНАК ПАДЕ

Век цели дугачак богоборног мрака
Распиња нас место крста петокрака
Где кликтаху орли, пет кракова пакла
Богоборна војска с поносом истакла

Предходница овом југ славенства беше
У коме брат брату камом грло чеше
Хрвати и Срби под масонском свитом
Започеше с Краљем завршише с Титом

Србски јунак паде на солунском суду
Из родне најурен чак у грчку груду
Он што мачем руши и поставља круне
У туђини оста да му име труне

Србин стреља србског убојног јунака
Да на место крста дође петокрака
Док убојник мртав падаше у раку
Пресели се с крста пук под петокраку

Наљутисмо Бога Бог окрете лице
А нас окружише бодљикаве жице
Посрнули вером у неверу пали
Скаквцима родне све године дали

Лавиринтом дугим проклетих година
Удаљена беше од Срба истина
У црвеном паклу двадесетог века
Проломи се небо од људског лелека

Проломи се небо и милошћу кану
Сатрвеном Србству да залечи рану
Заврши се с веком срамне србске губе
Божји дух силази да обиђе Србе.

ПРОЛАЗНИ СУ ПУТИ

Кад те свет неће не нуди му цвеће
Не удварај се смрти јер и смрт умреће
У срце се спусти немире укроти
Горде Дух обара у окове плоти
Кротка срца диже да му буду ближе

Кад ти правом свет шамаре удара
Ти усправно стој смирен испред Цара
Ни лево ни десно с пута свог не скрећи
Величали те мали ил малили већи
Таштина је тешка варка самртника
Несавршен одраз ти си правог лика

Савршенству тежи па од себе бежи
Да не будеш плен у себичној мрежи
У самоћи бивај ал свестан целине
И земне прашине и Божје висине
Пролазни су пути и све странпутице
Што јединство опште мрве у ситнице.