КРУГОМ ЗАУДАРА СТРВ

Бацач пламена с рамена
Планулог из срца
Позорност ватрогасаца буди,
Завист и мрзост мрца.

Затамњену дневну студ
Гутачи мрака мљацкају
Уједно збуњен и луд
На клацкалици се клацкају.

Кругом заудара стрв
Стопала калом љизгају
Отров у сирову крв
Похлепе скотске бризгају.

Ко кост села и градове
Себичне развлаче псине
Врхунац таме адове
Не пристаје вео да скине.

МАНИ РЕЧИ

Пусти  да се огледам у твојим очима
Јер су очи жива огледала душе
Док свој лик откривам у твојим сновима
Нек очи причају а уши заглуше.

Погледом без речи све се може рећи
Кад се двоје нађу, срца се познају
Зато мани речи не причај о срећи
Место тебе очи твоје нек причају

ЖЕНЕ СУ БУДИЛНИК МОЈЕ МАШТЕ

Жене су будилник моје маште
А машта је нездраво стање ума
Из очију невине ватрице праште
А срце им гута демонска чума.

Узимао сам је по три пута дневно
И пре и после свакога јела
Дисциплиновано сасвим, тачно и ревно
Била је тако нестварно бела
Нудећи заборав од светског бола
И сасвим се лако ломила на пола.

Сву младост спалих ја ватром овом
Што из нутрина вулканских куља
Укопан стадох пресретнут Словом
Пијанац, женскар, последња хуља.